Svakodnevni emotivni stresovi mogu da podstaknu rast tumora, tvrdi grupa naučnika u istraživanju čiji su rezultati nedavno objavljeni u naučnom časopisu „Nejčr”. Tim genetičara koje je predvodio profesor Tain Ksu, sa univerziteta Jejl, posle ispitivanja na genima vinske mušice, zaključili su da svaki psihički potres, koji čoveka uzdrma emotivno ili fizički, otvara „put” ćelijskim mutacijama, koje su i uzrok nastanka tumorskih ćelija i pojave maligne bolesti. Ekipa genetičara sa Jejla tvrdi da svakodnevni stresovi, kroz koje čovek prolazi na poslu ili u porodici, mogu da dovedu do mutacije u različitim ćelijama, a ne samo jednoj i da su na putu da konačno dokažu vezu između emocija i pojave raka.

Svako od nas mogao bi navesti primer nekoga za koga okolina smatra da je od raka oboleo jer je na poslu bio izložen velikom stresu, jer je bio pogođen nekom porodičnom tragedijom, jer ga „život nije mazio”... Međutim, lekari, ipak, smatraju da nauka, za sada, nema jakih i nepobitnih dokaza o uzročno-posledičnoj vezi između jakih emocija i stresova i nastanka raka, iako je nesumnjivo da je savremeni način života čoveka u gradu neodvojiv od stresa.

Profesor dr Zoran Krivokapić, hirurg, koloproktolog, dakle stručnjak za operacije karcinoma debelog creva sa Prve hirurške klinike Kliničkog centra Srbije, kaže kako su uzroci nastanka ove vrste maligne bolesti u 10 do 15 odsto nasledni faktori, ali sve ostalo odnosi se na pogrešne stilove života i način ishrane. Nema dokaza o uzročno-posledičnoj vezi između emotivnih procesa i raka debelog creva, ali sigurno je da je stres sastavni deo života savremenog čoveka.

– Mi nasleđe ne možemo da promenimo, ali stil života koji podrazumeva za nekog stalnu borbu za posao, za drugog uspeh u karijeri, što nosi i mnogo stresa, možemo da menjamo. U Srbiji svake godine imao 4.000 novoobolelih od raka debelog creva. Oboleva, naravno, i čovek sa sela, za koga mislimo da uživa u prirodi i nema sekiracija, ali najviše obolelih ima u Beogradu. Vrlo često su naši pacijenti profesori fakulteta, lekari, političari, bankari, novinari, glumci – navodi za „Politiku” dr Krivokapić.

Po rečima našeg sagovornika, uticaj zapadnog stila života, u kojem dominira neredovna i brza ishrana, sa puno mesa i sendviča, od koje u organizmu ne ostaje dovoljno potrebnih materija za normalno funkcionisanje creva, lako se može videti kada se prate stope obolevanja.

– Drastično je više karcinoma u razvijenim zemljama: 53 obolelih na 100.000 ljudi, dok se, na primer, u Africi ili Indiji beleže jedan do tri novootkrivena slučaja na 100.000 stanovnika. Već u tome se vidi uticaj stresnog i ubrzanog života – navodi profesor Krivokapić.

Inače, u Srbiji stopa obolevanja od karcinoma debelog creva je 45 slučajeva na 100.000 stanovnika. U našoj zemlji svake godine od raka oboli oko 30.000 ljudi i približno umre 20.000 muškaraca i žena. Direktor Instituta za radiologiju i onkologiju, profesor dr Nenad Borojević za „Politiku” kaže kako je u medicini danas stres još nemerljiva kategorija.

– Dok je dokazano da ishrana i fizička aktivnost imaju uticaj i značaj za pojavu maligne bolesti kod neke osobe, za stres tako nešto nije moguće dokazati. Cenim da je integritet i celovitost organizma veća garancija da ćemo se izboriti sa bolešću kakva je rak, kada nismo pod stresom. Stres načinje integritet i na taj način se gubi energija koja je potrebna na drugom mestu. Stres kojem smo izloženi dugo sigurno doprinosi pojavi bolesti, ali nikada ne možete reći da je neki Sima dobio rak zato što je bio pod stresom – kaže dr Borojević.

Neuropsihijatar i direktor Instituta za psihijatriju Kliničkog centra Srbije, profesorka Miroslava Jašović-Gašić kaže kako nema dokazanih naučnih podataka da stresori, znači emotivni potresi različitih vrsta i jačina, mogu sami za sebe izazvati nastanak tumora. Međutim, ona dodaje da niko ne može poreći kako kod nekih oblika malignih bolesti stresovi utiču na tok bolesti i vek preživljavanja.

– Snažan stres na poslu može da bude okidač za nastanak somatskog oboljenja za koje pacijent uopšte nije znao da postoji. Kakav će tok bolest imati, zavisi od mnogobrojnih spoljašnjih faktora, kvaliteta ličnosti pojedinca, podrške porodice, sijaset psihosocijalnih faktora iz okoline – objašnjava naša sagovornica.

Profesorka Miroslava Jašović-Gašić kaže kako, na primer, razvod braka ne može biti jedini faktor koji dovodi do karcinoma dojke, ali i te kako može biti ubrzavajući faktor da se pojave simptomi. Naša sagovornica se još osamdesetih godina sa svojim timom na Institutu za psihijatriju bavila psihoonkologijom, koja je definitivno ukazala na značajno prisustvo psihijatra u timu lekara koji leče osobu obolelu od raka.

– Pokazalo se da određeni pozitivni stavovi pacijenata poboljšavaju kvalitet života osoba sa malignom bolešću, a da kod onih sa metastazama čak produžavaju život. Emocije i stres koje proživljavamo ne mogu sami po sebi da dovedu do raka, i tu su onkolozi u pravu, ali svakako mogu da utiču da se maligna bolest ispolji ranije nego što je u genomu iskazano. Stres utiče i na tok i ishod bolesti – kaže naša sagovornica, dodajući da su psihijatri ove ustanove redovni članovi konzilijuma koji odlučuju o načinu lečenja osobe sa karcinomom.

Olivera Popović