Profesionalizacija Vojske Srbije je veliki stručni izazov za psihologe i psihijatre koji će raditi na selekciji kandidata za buduće profesionalne vojnike. Kako ističe mr Merica Milavić-Vujković, specijalista medicinske psihologije iz Kabineta za psihijatriju Vojno-medicinske akademije, prednost će imati emocionalno stabilne, zrele i odgovorne ličnosti koje poseduje zavidne intelektualne i motoričke veštine, koje su neophodne da bi prošli kroz veoma zahtevne treninge i koje imaju snažnu i ispravnu motivaciju za služenje Vojsci Srbije.

– Profesionalizacija vojske znači pooštravanje kriterijuma selekcije – bilo da je u pitanju medicinska ili psihološka regrutacija. Ključan kriterijum pri aktuelnoj psihološkoj selekciji regruta jeste odsustvo psihopatologije – bilo da je u pitanju neko hronično psihijatrijsko oboljenje, koje je više puta lečeno ambulantno ili hospitalno, ili procena psihologa da osoba ima teži poremećaj ličnosti ili je emocionalno nestabilna ili ima problem sa kontrolom agresije ili sa nekom vrstom zavisnosti – objašnjava mr Merica Milavić-Vujković.

Naša sagovornica je, u organizaciji Uprave za ljudske resurse Generalštaba Vojske Srbije, tokom februara održala nekoliko seminara za psihologe Ministarstva odbrane i Vojske Srbije na temu „Psihodijagnostika u praksi vojnih psihologa” koji su imali za cilj da se psiholozi upoznaju sa pravljenjem profila ličnosti budućih vojnika.

Mr Merica Milavić-Vujković ističe da se prilikom selekcije sadašnjih i budućih profesionalnih vojnika procenjuje i motivacija za služenje vojnog roka, budući da osoba može biti veoma motivisana, ali – pogrešno motivisana za služenje vojske, naglašava naša sagovornica. Ona objašnjava da u negativnu motivaciju, primera radi, spada pokušaj mladića da se uz pomoć vojske „reše” neke bolesti zavisnosti, odnosno da odlaskom u vojsku napuste društvo narkomana ili da uz pomoć uniforme „zaobiđu” služenje zatvorske kazne. A odgovor na pitanje – koliko kandidata „otpadne” zbog prisustva psihopatologije ili odsustva pravilne motivacije za nošenje uniforme spada u domen vojne tajne.

„Procena psiholoških sposobnosti predstavlja sastavni deo selekcije regruta, jer nije svaka osoba spremna na odvajanje od porodice i prijatelja punih šest meseci – koliko traje aktuelno služenje vojnog roka. Kada vojni psiholog procenjuje ličnost potencijalnih vojnika, on pre svega procenjuje njihov kapacitet za adaptaciju u dugotrajnim stresnim situacijama, odnosno procenjuje kolika je verovatnoća da će se određena ličnost pod stresom „rasturiti”.

Blaga depresija i anksioznost jesu normalna reakcija na odvajanje od kuće, ali ako ova stanja potraju, radi se o poremećaju prilagođavanja i preporučuje se privremeni prekid trajanja vojnog roka. Privremena nesposobnost može biti rezultat i loše adaptacije na vojsku u prvih mesec-dva”, ističe naša sagovornica.

Mr Merica Milavić-Vujković ističe da kroz dobar intervju psiholog može da predvidi koja će osoba reagovati depresivno ili anksiozno u situaciji stresa, straha ili panike, ali dodaje da uz dobru motivaciju i obuku većina regruta mogu biti sjajni vojnici. Ona podseća da psihološka klima u jedinici u velikoj meri zavisi od starešine i da dobar starešina može biti „treći” roditelj za vreme služenja vojnog roka.

Objašnjavajući značaj psihologa u vojsci, naša sagovornica ističe da oni učestvuju u pripremi regruta za specijalne zadatke kao što su straže i dežurstva, dok profesionalni vojnici psihologa viđaju povremeno, najčešće u sklopu priprema za specijalne zadatke. Mr Merica Milavić-Vujković zaključuje da vojska jeste porodično „zanimanje” i da je veoma čest slučaj da sinovi vojnih lica nose uniformu. Ona takođe konstatuje da poslednjih godina vlada veliko interesovanje za upis u vojnu gimnaziju i da veliki broj mladića koji upisuju Vojnu akademiju imaju čuvare našeg mirnog sna – u svojoj porodici.

Katarina Đorđević