Професионализација Војске Србије је велики стручни изазов за психологе и психијатре који ће радити на селекцији кандидата за будуће професионалне војнике. Како истиче мр Мерица Милавић-Вујковић, специјалиста медицинске психологије из Кабинета за психијатрију Војно-медицинске академије, предност ће имати емоционално стабилне, зреле и одговорне личности које поседује завидне интелектуалне и моторичке вештине, које су неопходне да би прошли кроз веома захтевне тренинге и које имају снажну и исправну мотивацију за служење Војсци Србије.

– Професионализација војске значи пооштравање критеријума селекције – било да је у питању медицинска или психолошка регрутација. Кључан критеријум при актуелној психолошкој селекцији регрута јесте одсуство психопатологије – било да је у питању неко хронично психијатријско обољење, које је више пута лечено амбулантно или хоспитално, или процена психолога да особа има тежи поремећај личности или је емоционално нестабилна или има проблем са контролом агресије или са неком врстом зависности – објашњава мр Мерица Милавић-Вујковић.

Наша саговорница је, у организацији Управе за људске ресурсе Генералштаба Војске Србије, током фебруара одржала неколико семинара за психологе Министарства одбране и Војске Србије на тему „Психодијагностика у пракси војних психолога” који су имали за циљ да се психолози упознају са прављењем профила личности будућих војника.

Мр Мерица Милавић-Вујковић истиче да се приликом селекције садашњих и будућих професионалних војника процењује и мотивација за служење војног рока, будући да особа може бити веома мотивисана, али – погрешно мотивисана за служење војске, наглашава наша саговорница. Она објашњава да у негативну мотивацију, примера ради, спада покушај младића да се уз помоћ војске „реше” неке болести зависности, односно да одласком у војску напусте друштво наркомана или да уз помоћ униформе „заобиђу” служење затворске казне. А одговор на питање – колико кандидата „отпадне” због присуства психопатологије или одсуства правилне мотивације за ношење униформе спада у домен војне тајне.

„Процена психолошких способности представља саставни део селекције регрута, јер није свака особа спремна на одвајање од породице и пријатеља пуних шест месеци – колико траје актуелно служење војног рока. Када војни психолог процењује личност потенцијалних војника, он пре свега процењује њихов капацитет за адаптацију у дуготрајним стресним ситуацијама, односно процењује колика је вероватноћа да ће се одређена личност под стресом „растурити”.

Блага депресија и анксиозност јесу нормална реакција на одвајање од куће, али ако ова стања потрају, ради се о поремећају прилагођавања и препоручује се привремени прекид трајања војног рока. Привремена неспособност може бити резултат и лоше адаптације на војску у првих месец-два”, истиче наша саговорница.

Мр Мерица Милавић-Вујковић истиче да кроз добар интервју психолог може да предвиди која ће особа реаговати депресивно или анксиозно у ситуацији стреса, страха или панике, али додаје да уз добру мотивацију и обуку већина регрута могу бити сјајни војници. Она подсећа да психолошка клима у јединици у великој мери зависи од старешине и да добар старешина може бити „трећи” родитељ за време служења војног рока.

Објашњавајући значај психолога у војсци, наша саговорница истиче да они учествују у припреми регрута за специјалне задатке као што су страже и дежурства, док професионални војници психолога виђају повремено, најчешће у склопу припрема за специјалне задатке. Мр Мерица Милавић-Вујковић закључује да војска јесте породично „занимање” и да је веома чест случај да синови војних лица носе униформу. Она такође констатује да последњих година влада велико интересовање за упис у војну гимназију и да велики број младића који уписују Војну академију имају чуваре нашег мирног сна – у својој породици.

Катарина Ђорђевић