Svaki treći student planira da zauvek napusti Srbiju, a 64 odsto njih ima na umu posao u inostranstvu kada upisuje fakultet. Najpoželjniji univerziteti za mlade su oni u Americi, Francuskoj, Nemačkoj, Engleskoj i Italiji, pokazalo je najnovije istraživanje Studentske unije Srbije koje je tokom prošle godine urađeno među 3.000 akademaca sa 49 fakulteta šest državnih univerziteta.

Kako bi se što objektivnije ocenio proces reforme visokog obrazovanja u Srbiji, na više od 80 pitanja odgovarali su akademci univerziteta u Beogradu, Novom Sadu, Nišu, Kragujevcu, Novom Pazaru i Prištini (sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici), rekla je Nataša Sajlović iz SUS na jučerašnjem predstavljanju rezultata istraživanja u Belom dvoru. Mladi su tako priznali da 72 odsto njih do sada nije bilo u prilici da ocenjuje proces reforme, a samo 14,5 procenata studenata veruje da se upitnici koji popunjavaju na fakultetima zaista i koriste za poboljšanje nastavnog procesa.

Akademci su, međutim, priznali da velika većina ne zna da objasni šta znači ESPB (evropski sistem prenosa bodova), čak 65 odsto nikada nije pročitalo statut svog fakulteta, a više od 26 odsto nije znalo da odgovori da li je fakultet koji studiraju prošao kroz proces akreditacije. Zato je Sajlović upozorila buduće brucoše da obrate pažnju koju visokoškolsku ustanovu upisuju, odnosno da li ima dozvolu za rad.

Više od polovine akademaca smatra da nije imalo uopšte ili da je imalo nedovoljno prakse tokom studija, a po tom pitanju najnezadovoljniji su akademci u Novom Sadu. Najsposobnijim za rad u struci, na osnovu znanja stečenog na fakultetu, smatraju se studenti Univerziteta iz Prištine (60,6 odsto).

Istraživanje je dalo i neke iznenađujuće rezultate, poput onih da 53,8 odsto studenata uspeva da ispuni svoje obaveze bez velikih poteškoća, da je više od polovine akademaca zadovoljno udžbenicima, a gotovo 60 odsto njih je zadovoljno i načinom organizacije nastave, kao i profesorima.

Po rečima Nataše Sajlović, većinu studenata izdržavaju roditelji. Najređe se radno angažuju studenti u Prištini, gde radi samo pet odsto njih. Od onih koji rade i studiraju, skoro osam odsto radi puno radno vreme, 12,3 odsto obavlja sezonske poslove, a 12 odsto radi redovno, ali skraćeno radno vreme.

Dragan Stanojević iz Instituta za sociološka istraživanja Filozofskog fakulteta BU pojašnjava da su i dalje glavni motivi za upis fakulteta lični, poput ljubavi prema nauci ili budućem zanimanju, a da je na poslednjem mestu društveni angažman, odnosno želja za stvaranjem modernog društva.

Posao u državnoj firmi očekuje 37,2 odsto studenata, a u privatnoj 25,4 odsto. Obezbeđen posao (kod roditelja, rodbine, prijatelja) unapred ima 10,5 procenata akademaca, a više od 35 odsto ispitanika planira da samostalno obavlja posao nakon diplomiranja. Svaki drugi akademac očekuje da će da se zaposli u roku od godinu dana, a gotovo polovina ispitanika želi da upiše poslediplomske studije.

Kada je reč o planovima za odlazak iz zemlje, 27,7 govori da to planira, 22,1 procenat želi da u inostranstvu završi master ili doktorske studije i da se nakon toga vrati u Srbiju, dok zemlju nikada ne bi napustilo 15, 3 odsto ispitanika. Najviše studenata iz Niša namerava zauvek da ode, a najmanje sa Univerziteta u Prištini.

Samo osam odsto ispitanika smatra da država dovoljno ulaže u mlade. Najoštriji u toj oceni su studenti prestoničkog univerziteta, a najzadovoljniji ulaganjem u studente su mladi iz Novog Pazara.

Projekat SUS-a, koji je prvo veliko istraživanje na ovu temu od 2004. godine, podržali su Fond za otvoreno društvo, Savet Evrope i Fondacija princa Aleksandra II Karađorđevića za obrazovanje.