Сваки трећи студент планира да заувек напусти Србију, а 64 одсто њих има на уму посао у иностранству када уписује факултет. Најпожељнији универзитети за младе су они у Америци, Француској, Немачкој, Енглеској и Италији, показало је најновије истраживање Студентске уније Србије које је током прошле године урађено међу 3.000 академаца са 49 факултета шест државних универзитета.

Како би се што објективније оценио процес реформе високог образовања у Србији, на више од 80 питања одговарали су академци универзитета у Београду, Новом Саду, Нишу, Крагујевцу, Новом Пазару и Приштини (са привременим седиштем у Косовској Митровици), рекла је Наташа Сајловић из СУС на јучерашњем представљању резултата истраживања у Белом двору. Млади су тако признали да 72 одсто њих до сада није било у прилици да оцењује процес реформе, а само 14,5 процената студената верује да се упитници који попуњавају на факултетима заиста и користе за побољшање наставног процеса.

Академци су, међутим, признали да велика већина не зна да објасни шта значи ЕСПБ (европски систем преноса бодова), чак 65 одсто никада није прочитало статут свог факултета, а више од 26 одсто није знало да одговори да ли је факултет који студирају прошао кроз процес акредитације. Зато је Сајловић упозорила будуће бруцоше да обрате пажњу коју високошколску установу уписују, односно да ли има дозволу за рад.

Више од половине академаца сматра да није имало уопште или да је имало недовољно праксе током студија, а по том питању најнезадовољнији су академци у Новом Саду. Најспособнијим за рад у струци, на основу знања стеченог на факултету, сматрају се студенти Универзитета из Приштине (60,6 одсто).

Истраживање је дало и неке изненађујуће резултате, попут оних да 53,8 одсто студената успева да испуни своје обавезе без великих потешкоћа, да је више од половине академаца задовољно уџбеницима, а готово 60 одсто њих је задовољно и начином организације наставе, као и професорима.

По речима Наташе Сајловић, већину студената издржавају родитељи. Најређе се радно ангажују студенти у Приштини, где ради само пет одсто њих. Од оних који раде и студирају, скоро осам одсто ради пуно радно време, 12,3 одсто обавља сезонске послове, а 12 одсто ради редовно, али скраћено радно време.

Драган Станојевић из Института за социолошка истраживања Филозофског факултета БУ појашњава да су и даље главни мотиви за упис факултета лични, попут љубави према науци или будућем занимању, а да је на последњем месту друштвени ангажман, односно жеља за стварањем модерног друштва.

Посао у државној фирми очекује 37,2 одсто студената, а у приватној 25,4 одсто. Обезбеђен посао (код родитеља, родбине, пријатеља) унапред има 10,5 процената академаца, а више од 35 одсто испитаника планира да самостално обавља посао након дипломирања. Сваки други академац очекује да ће да се запосли у року од годину дана, а готово половина испитаника жели да упише последипломске студије.

Када је реч о плановима за одлазак из земље, 27,7 говори да то планира, 22,1 проценат жели да у иностранству заврши мастер или докторске студије и да се након тога врати у Србију, док земљу никада не би напустило 15, 3 одсто испитаника. Највише студената из Ниша намерава заувек да оде, а најмање са Универзитета у Приштини.

Само осам одсто испитаника сматра да држава довољно улаже у младе. Најоштрији у тој оцени су студенти престоничког универзитета, а најзадовољнији улагањем у студенте су млади из Новог Пазара.

Пројекат СУС-а, који је прво велико истраживање на ову тему од 2004. године, подржали су Фонд за отворено друштво, Савет Европе и Фондација принца Александра II Карађорђевића за образовање.