Суботица – Протекле седмице из Палића је извађено 11 тона мртве рибе, што значи да се 10 одсто целокупног рибље фонда угушило услед недостатка кисеоника у језеру. Министарство за заштиту животне средине издало је званично саопштење у коме се каже да је „у последњих неколико година у летњем периоду долазило до спорадичног угинућа, међутим, никада у оваквим размерама”.

Призор мртве рибе која плута дуж обале туристичког дела Палића, у дужини од неколико стотина метара и ширини и до три метра, био је потресан, али опомињући. Јер, тонама мртве рибе Палићко језеро нам је „узвратило” на чињеницу да се последњих 35 година, односно до тренутка санације, оно без задршке и прекида трује градском канализацијом. Пречистач који постоји обавља тек трећину посла, односно из отпадних вода Суботице не елиминише минералне соли, пре свега фосфор и азот.

Ако се узме у обзир да је количина воде која се пушта из пречистача довољна да за годину дана потпуно промени воду у Палићу, јасно је да су у последњих 35 година потпуно измењена природна својства језера, које је од некадашње лековите бање постао повремени извор смрада и заразе. Очигледно, нови најмодернији пречистач у нашој земљи, који треба да буде пуштен у рад 5. јуна, стиже у последњи час, а питање је да је он завршен на време, пре више од пола године, да ли се ова последња трагедија могла избећи.

– Када је пре пет година град потписао уговор са Европском банком о кредитирању новог пречистача, нама је то био сигнал да почнемо израду мастер плана за Палић. Јер, без обзира на лепоту природе и архитектуре, Палић није Палић без језера – каже за „Политику” Драгутин Миљковић, директор ЈП „Палић Лудош”.

Од тада Палић бележи узлазну линију у свету туристичке понуде. Данас овде има 800 категорисаних лежајева, у прошлој години остварено је 11.000 ноћења, од чега је на име пореза убрано 1,3 милиона динара, а градски буџет инкасирао је милион динара за боравишну таксу.

– Мислим да Суботица још није у довољној мери схватила да се од пољопривредног и индустријског града претвара у град који треба да развија туристичке потенцијале. Због тога имамо ситуацију да је појединачна услуга власника вила, у погледу љубазности и понуде, далеко изнад труда који град улаже да задржи госта – каже Миљковић.

Као пример он наводи баналан податак да у туристичком граду не могу галерије и музеји да раде до 14 часова, да не постоји драгстор, да су потребна инфраструктурна улагања, те тако ни Палић нема канализацију већ се његове отпадне воде готово директно уливају у суседни Лудош, а политика је толико зашла у све поре одлучивања да се због неспоразума у градској коалицији сада не могу поправити ни дотрајале и иструлеле даске на Мушком молу.

Због политичког неслагања на релацији ДС – Савез војвођанских Мађара, годину и по дана касни са оснивањем предузећа „Парк Палић” које би требало да спроведе мастер план, па није искоришћен резервисан новац у републичком буџету.

Александар Рељић, власник једне од већих вила на обали језера, каже да због угинућа рибе није имао отказивања аранжмана, али да они својим гостима организују такав програм да готово и не одлазе на обалу језера.

– Недостаје нам хотел који значи име у свету бањског туризма. Тек после тога можемо да говоримо о развоју понуде – каже Рељић за „Политику”.

Угоститељ Горан Габрић разочаран је догађајима око Палића и каже да се читав труд туристичких радника бачен јер се о језеру није довољно бринуло.

– Пред туристичку сезону није нам требала оваква брука – каже нам Габрић.

Угинуће рибе, сматрају туристички радници, показало је и многе нелогичности које постоје у овој области. Тако се на једном од локалних сајтова појавило запажање да се власнике вила кажњавају са по пет хиљада динара јер немају чивилук у купатилу и питају се да ли ће ико тражити кривца због последње еколошке катастрофе.

Можда на крају још треба додати да током читаве седмице нико из градске управе није изашао на обалу Палићког језера.

-------------------------------------------------------------------------------

Дулић: Убудуће докази о одлагању отпада

Суботица – Министар екологије и просторног планирања Оливер Дулић најавио је јуче у Суботици да ће грађевинске фирме убудуће морати да докажу да су шут и отпад однеле на градску, а не на дивљу депонију. „Грађевинске фирме и предузимачи биће суочени и с ригорозним контролама комуналне полиције и строгим казнама”, рекао је Дулић после обиласка радова на чишћењу две дивље депоније у Суботици и језера Палић, у оквиру акције „Очистимо Србију”.

„У Србији велики проблем представља недостатак комуналне инфраструктуре и то што чак 40 одсто земље није покривено организованим одношењем смећа”, рекао је Дулић и указао да ће Министарство финансирати пројекат за санацију језера Палић. „Проблем Палића је хроничан, недавно смо били суочени с помором рибе. Инсистирамо да град хитно пронађе прелазно решење којим ће се спречити даље пропадање рибљег фонда”, поручио је Дулић.

Бета

-----------------------------------------------------------

Алге и рачићи потрошили кисеоник

Суботица – Разлог масовног угинућа рибе је комбинација неповољних биолошких и метеоролошких прилика, каже за „Политику” Благоје Лечић, ихтиолог у ЈП „Палић Лудош”.

Да би се схватило шта је довело до угинућа рибе потребно је пратити читав природни ток и ту, каже Лечић, пречица нема.

– Због изливања недовољно пречишћене канализационе воде у Палић његова вода је оптерећена фосфатима и азотом, солима које поспешују раст једноћелијских алги – фитопланктона. Оне просто бујају по топлом и сунчаном времену, какво је било управо протеклих дана. Појава алги провоцира јављање дафнија, нижих облика рачића, које се хране алгама. На крају свог животног циклуса рачићи падају на дно где се распадају, заједно с постојећим муљем и алгама, трошећи велику количину кисеоника. Пошто су појели алге, мања је фотосинтеза у језеру, па се преко ноћи троши више кисeоника него што се током дана произведе. Прве анализе показују да је критичних дана почетком седмице у води било испод 0,6 милиграма кисеоника по литру воде, а најиздржљивијој врсте рибе, сребрном карасу, познатијој као бабушка, потребно је бар 0,8 милиграма кисеоника по литру воде. Примера ради, смуђ може да опстане само у води која има бар 5 милиграма кисеоника по литру  каже Лечић.

Благоје Лечић наглашава да због општих својстава језера није било могуће никакво накнадно упумпавање воде јер би то узмутило муљ и довело до још бржег труљења, нити је аерација (убацивање кисеоника) могућа на површини од 560 хектара.

Другачијег су мишљења биолог др Габор Месарош који већ дуже време тврди да постоје проверене методе промене у биолошком ланцу исхране којима се може утицати на присуство појединих врста у језеру, као и Јожеф Хужвар, секретар Удружења спортских риболоваца, који такође тврди да је дафнија могла бити уклоњена на време па би тако били створени услови за више животног простора за рибе.

Министарство за заштиту животне средине почетком године издвојило је око пет милиона динара за израду програма санације језера Палић и посао анализе језера, муља и живог света поверен је институту „Јарослав Черни”. Резултати ове анализе одлучиће и о наредним потезима, али већина мисли да ће бити неопходно измуљавање језера.

Александра Исаков