Пацијенткиња из Кикинде, за коју се сумња да је оболела од „крављег лудила”, у критичном је стању и налази се на неуролошком одељењу кикиндске болнице, потврђено нам је у овој здравственој установи.

– Први симптоми код ове пацијенткиње појавили су се пре два месеца, а за то време урадили смо пуну дијагностику, што подразумева и магнетну резонанцу главе. Била је и на београдској Неуролошкој клиници где је са великом вероватноћом постављена дијагноза на болест „лудих крава”. Међутим, права и коначна дијагноза се може поставити само након смрти патохистолошким прегледом мождане масе. Пацијенткиња стара 62 године је у лошем стању, болест је прогресивна и лека нема. Период инкубације траје између 10 и 20 година, што значи да пацијенткиња није јела заражено месо сад, него вероватно пре једну до две деценије – каже др Жељка Павлић из кикиндске болнице.

У овдашњем Заводу за јавно здравље напомињу да је реч о болести која се врло ретко јавља.

– Болест се манифестује знацима који одговарају променама на нервном систему. То су углавном неуредни покрети, грчеви, дрхтање екстремитета, осећај вртоглавице, заношења на једну страну, отежано гутање, отежан говор, губитак апетита и релативно ниска температура – каже за „Политику” епидемиолог Завода за јавно здравље у Кикинди др Мирко Томковић.

За сада, међутим, постоји само сумња да је ова жена оболела од „крављег лудила”, болести која је крајем прошлог века уздрмала свет, однела више од 70 живота само у Великој Британији и многе одвратила од конзумирања говеђег меса.

До јуче Институту за јавно здравље „Др Милан Јовановић Батут”, како је за „Политику”, изјавила др Јелена Обреновић, шеф Одељења за превенцију и контролу заразних болести, ниједна болница из Србије није званично пријавила сумњу на болест „лудих крава” код људи. Међутим, било је регистрованих случаја Кројцфелд-Јакобове болести, сличне болести „лудих крава”.

– Очекујемо да ћемо пријаву сумње у овом случају од кикиндске болнице добити путем њиховог извештаја, односно кроз коначну потврду о којем је обољењу реч. Ово су ретка обољења, а наш задатак је да их региструјемо. Током 2008. и 2009. године имали смо по један случај са смртним исходом и у 2010. години су била два пријављена случаја, од којих један са смртним исходом – каже др Обреновић.

Неуролог, професор др Драгослав Сокић, помоћник директора Института за неурологију Клиничког центра Србије за „Политику” објашњава како у Србији до сада никада није био забележен ниједан случај „болести лудих крава”, али сваке године на овој клиници се лечи између 12 и 15 случајева Кројцфелд-Јакобове болести, која је „старија варијанта” ове врсте неуролошке болести и која је позната од давнина.

Др Сокић поручује да нема места за панику, јер се болест не преноси са човека на човека, или са животиње на човека, него је искључиво обољење генетске природе. Ипак, ова медицинска истина није пре неколико година спречила особље панчевачке болнице да сву постељину, душек, као и ствари оболелог од ове болести, када је враћен са београдске неуролошке клинике у Панчево спале, за чим није било апсолутно никакве потребе.

Болест „лудих крава” је тешко неуролошко обољење које се појавило у Великој Британији, после праксе да се говеда хране остацима других говеда. Неке од тих говеда су после четврте године старости добијала говеђу, прионску енцефалопатију. Показало се да су људи, који су јели много говедине оболелих животиња, касније и сами почели да оболевају.

--------------------------------------------------------------------------

Управа за ветерину: нема заражених грла

У Управи за ветерину Министарства пољопривреде напомињу да грла у Србији нису заражена овом болешћу и да се контрола преношења ове болести обавља у складу са препорукама Светске здравствене организације.

– Рано откривање и мониторинг обављамо већ годинама, а од ове године спроводимо и на говедима старијим од 30 година. Поред тога, забрањена је исхрана месног и коштаног брашна за преживаре и увоз меса из Европске уније. Све оно што може да спречи евентуалну појаву и преношење ове болести у Србији, ми смо предузели – каже за наш лист директор Управе за ветерину Зоран Мићовић.