БЕОГРАД – Сваки шести становник Србије је алкохоличар, а две трећине младих је своје прво пиће попило у породици, уз присуство и одобрење родитеља, речено је на конференцији за новинаре.

Србија је четврта земља по потрошњи алкохола у Европи, а према истраживању Института за јавно здравље „Милан Јовановић Батут” млади у Србији прво пијанство доживе са 13 и по година, док сваки четврти средњошколац редовно конзумира алкохол.

Просечан српски алкохоличар, без обзира на пол, стар је 45 година, речено је данас на конференцији за новинаре о алкохолизму у Србији.

Први пилот пројекат о типологији српских алкохолно-зависних пацијената спроведен од фебруара до маја, обухватао је податке 285 пацијената који се лече у здравственим центрима Србије.

Просечан српски алкохоличар се може дијагностификовати као алкохоличар типа два или три, типологије доктора Ота Михаел Леша са Психијатријске Универзитетске клинике у Бечу, рекла је психијатар Клиничког центра у Крагујевцу Мирјана Јовановић.

Према њеним речима та типологија је значајна због терапијских метода лечења зависника.

„Алкохоличари типа два су анксиозни, њима алкохол представља начин да разреше конфликт и фрустрације. Ови типови аклохоличара имају ниско самопоуздање и емоционално су нестабилни”, казала је Јовановић.

Она је додала да алкохоличари типа три користе алкохол како би поправили расположење као антидепресив, често су агитирни а уочљиве су и суицидне тенденције.

Државни секретар Министарства здравља Периша Симоновић истакао је да се у Србији бележи повећан ниво конзумирања алкохола.

Симоновић је додао да је Републична стручна комисија за борбу против алкохолизма израдила нацрт предлога Националне стратегије за борбу против алкохолизма, која предвиђа спровођење мера и активности које имају за циљ смањење штетног дејства алкохола.