Meni

Društvo

Svaki treći Srbin ima „nervozan stomak”

Na pitanje zašto neki ljudi na stres reaguju stomakom, nauka za sada nema odgovor

U razvijenim zemljama jedna od pet odraslih osoba pati od sindroma nervoznog debelog creva, a u Srbiji, po rečima gastroenterologa profesora dr Miodraga Krstića, od ovog poremećaja varenja pati od 20 do 30 odsto odraslih stanovnika u gradskim sredinama. Direktor Instituta za digestivne bolesti kaže da svaki treći pacijent na vrata gastroenterologa zakuca zbog nervoznog debelog creva, tj. iritabilnog kolona, kako to doktori najčešće zovu.

– To je najčešća gastroenterološka bolest, a Amerikanci su izračunali da su za lečenje nervoznog debelog creva godišnji troškovi veći od 17 milijardi dolara. Tako ova bolest ima veliki medicinski, ali i ekonomski i socijalni značaj – kaže dr Krstić.

Na kongresima i u brojnim studijama gastroenterolozi već dugo tragaju za odgovorom na pitanje zašto neke osobe reaguju na stres i svakodnevne probleme – tegobama u stomaku. Naučnici pokušavaju da otkriju tajnu takozvanog mozga u trbuhu – abdominal brain. Za vrlo živu, a opet „tajnu vezu” između stomaka i mozga znaju i laici: kod nekih osoba bes, svađa ili neizvesnost uzrokuju grčeve ili proliv. Za sve je zapravo krivac takozvani enterični crevni sistem, koji je od jednjaka do anusa prožet sa više od 100 miliona nervnih ćelija, strukturisanih na sličan način kao ćelije mozga u lobanji. Isti nervni transmiteri, poput serotonina, dopamina, noradrenalina, postoje i u želudačno-crevnom sistemu – potvrđuje nam dr Miodrag Krstić, ali na pitanje zašto neki ljudi na stres reaguju stomakom nauka za sada nema odgovora. Neko svađu doživljava kao bol u stomaku, takođe česta studentska muka pred ispit upravo su stomačni problemi. Doktor Krstić podseća da neko reaguje stomakom, nekim osobama skače krvni pritisak, drugi imaju probleme sa tiroidnom žlezdom.

Efikasnog leka za ovu grupu pacijenata nema.

– Sindrom nervoznih creva najčešće pogađa osetljive osobe, često perfekcioniste, kod kojih se simptomi obično probude u uslovima pojačane psihičke napetosti, odnosno stresa. Bolest se manifestuje bolom u stomaku, grčevima, nadimanjem, pretakanjem u crevima, ali i ozbiljnim nelagodama tipa zatvora ili proliva, ili kombinacijom ova dva simptoma. Tu su i brojne psihičke manifestacije, od depresije do anksioznosti – objašnjava dr Krstić.

Dr Miodrag Krstić (Foto D. Jevremović)
Naš sagovornik kaže da ovi pacijenti izuzetno pate, jer imaju loš kvalitet života, a najčešće ih okolina, porodica ili kolege na poslu, ne razume. Ove osobe, po rečima dr Krstića, u ordinaciju stižu u potrazi za čarobnom pilulom.

Za sada, međutim, za sindrom nervoznog creva ne postoji terapija koja bi većini ljudi pomogla, brzo i efikasno, već je dug put do traženja leka za tegobe koje najčešće traju ceo život sa periodima poboljšanja i pogoršanja.

– Simptomi ovog sindroma su toliko nespecifični da se dijagnoza može postaviti samo morfološkim pregledom creva, odnosno kolonoskopijom. Suština je pacijenta ovim pregledom ubediti da nema karcinom, polip ili organsku bolest. Teži deo priče je terapija. Prvi terapijski korak je naučiti pacijenta kako da živi sa stresom. Svaki gastroenterolog mora pomalo da bude i psihijatar – kaže dr Krstić.

U Americi se lečenje sindroma nervoznog creva razlikuje od tradicionalne evropske škole. Zbog brzog tempa života, američki lekari nemaju mnogo vremena da svojim pacijentima objašnjavaju šta im se događa zbog toga što su pod stresom, već im često propisuju ozbiljne lekove, tipa tricikličnih antidepresiva. Izuzetno, naši lekari će pacijentima sa ovim sindromom predložiti neki blaži sedativ.

Kako se leči ovaj poremećaj?

– Pacijentima se daju neki od lekova koji, na primer, smanjuju učestalost stolica, sa ili bez probiotika. Ako je dominantni simptom zatvor, onda se savetuje ishrana sa puno voća i povrća, vlaknasta hrana, mekinje, manje testa, slatkiša i mesa uz puno tečnosti i fizičku aktivnost – kaže dr Krstić.

Olivera Popović
objavljeno: 10/09/2008.

Poslednji komentari

statistika  | 12/09/2008 16:11

Сваки трећи Србин има „нервозан стомак”, a svaki drugi zaposleni Srbin ima prazan novcanik!

Srba, Velika Britanija  | 12/09/2008 19:28

Leka ima! Probajte da koristite manje omiljenog srpskog zacina natrijum glutaminata (Monosodium Glutamate ili MSG E621). Ima ga mnogo u Zacinu C, Vegeti, Kulinatu i slicnom veshtacima. To je pojacivac ukusa koji ce uciniti nervoznim i vas i vas stomak. Na zapadu se puno koriste Majcina Dusica (Thyme), Bosiljak (Basil), Kadulja/Zhalfija (Sage) i drugi prirodi zacini. Sta ce vam otrovi, izaberite zdravlje.

bento KG | 06/03/2014 10:27

G.P. Malahov...procitajte pa cete uvideti gde je problem a gde resenje!!!

Za Vaš uređaj postoji Andorid aplikacija, želite li da je instalirate?

Instaliraj Kasnije