Četrdesetdvogodišnja M. Đ. iz Vranja posle smrti muža ostala je sama sa dvoje dece. Bez stalnog posla i sigurne plate, kako kaže, dovija se na razne načine da prehrani ćerku studentkinju i sina gimnazijalca.

– Deca su nasledila očevu penziju koja iznosi 10.000 dinara. Sin je ranije primao tuđu negu, pošto mu je vid očuvan samo 10 odsto, ali je i tu pomoć izgubio, jer ima više od 15 godina. Gde god sam posao tražila, vrata su mi zatvarali kada kažem da imam bolesno dete. Valjda odmah računaju da ću morati često na bolovanje – objašnjava za „Politiku” M. Đ. svoje muke.

Precizan podatak koliko u Srbiji ima samohranih roditelja – ne postoji. Međutim, prema statistici svaki peti brak završi se razvodom, što ukazuje da njihov broj nije mali, posebno ako se zna da u ovu kategoriju roditelja spadaju i udovci i udovice, kao i roditelji vanbračne dece.

– Nezaposlenost je veliki problem samohranih roditelja. Oni koji imaju posao često ne dobijaju nikakve beneficije od poslodavca, iako imaju pravo na njih. Nevolje sa kojima se susreću zavise i od mentaliteta okoline. Negde okruženje teško prihvata one koji sami podižu decu, a nisu udovci, odnosno udovice – objašnjava Vera Totić, predsednica Udruženja samohranih roditelja Srbije koje ima 530 članova, od kojih su 139 – očevi.

Naša sagovornica ističe da porodični zakon, usvojen pre četiri godine, zapravo nije pružio veću zaštitu samohranim roditeljima nego prethodni.

– Ranije samohrani roditelj nije mogao da radi u dve smene, ili noću... Sada sve zavisi od milosti poslodavca. Zakon ovoj kategoriji roditelja podršku pruža samo u socijalnim primanjima – naglašava naša sagovornica i dodaje da ovo udruženje pomaže svojim članovima nabavkom hrane, odeće, ali i pravnim savetima.

Gorica Nikolić, predsednica vranjskog Udruženja samohranih roditelja koje ima pedesetak članova, ističe da se problem žrtava nasilja ne završava izlaskom iz bračne zajednice, kako najčešće smatra okolina. Ona dodaje da je dobro što će ubuduće u vranjskom kraju samohrani roditelji imati prednost kod Nacionalne službe zapošljavanja pri dobijanju posla.

Po rečima Ljiljane Lučić, državnog sekretara u Ministarstvu rada i socijalne politike, roditelji koji bez pomoći partnera odgajaju decu, a socijalno su ugroženi, imaju pravo na uvećani dečji dodatak i na materijalno obezbeđenje porodice.

– U toku je javna rasprava o novom zakonu o socijalnoj zaštiti i razmatra se mogućnost uvođenja uvećane novčane socijalne pomoći za samohrane roditelje. Zakonska rešenja štite samohrane roditelje, ali u praksi oni često teško ostvaruju pravo na alimentaciju. Pored drugih razloga, to je i zato što je visoko zastupljena siva ekonomija, odnosno neprijavljeni prihodi koji su od uticaja za utvrđivanje obaveznog izdržavanja. Zato se određuju niske alimentacije, nedovoljne za zadovoljavanje osnovnih potreba dece – objasnila je Ljiljana Lučić i dodala da lokalne samouprave u skladu sa svojim finansijskim mogućnostima obezbeđuju i „proširena prava” ovoj kategoriji roditelja, kao što su niža cena boravka u vrtiću, besplatna nabavka školskih udžbenika i slično.

Višnja Dugalić

------------------------------------------------------

I očevi sami podižu decu

Nisu uvek majke te koje ostaju same sa decom. „Jači pol” često ima iste probleme kao i samohrane majke: muškarci muku muče sa bivšim suprugama koje ne plaćaju alimentaciju i ne viđaju svoju decu redovno.

Zoranče Davitkov jedan je od očeva koji samostalno odgaja svoju decu. Da bi obezbedio pristojan život sedamnaestogodišnjem sinu i dvanaestogodišnjoj kćerki pored stalnog posla na Vojnoj akademiji kućni budžet dopunjava prodajući aparate za čišćenje, a pojavljuje se i kao statista u raznim reklamama.

– Teško je, ali trudim se da ih ne lišim ničega i da budu zadovoljni. Ja sam taj koji nosi cipele tri godine, a ne oni. Bivša supruga plaća alimentaciju, ali ja obezbeđujem novac za ekskurzije, izlete, sinu plaćam časove vožnje... – navodi Davitkov.