Четрдесетдвогодишња М. Ђ. из Врања после смрти мужа остала је сама са двоје деце. Без сталног посла и сигурне плате, како каже, довија се на разне начине да прехрани ћерку студенткињу и сина гимназијалца.

– Деца су наследила очеву пензију која износи 10.000 динара. Син је раније примао туђу негу, пошто му је вид очуван само 10 одсто, али је и ту помоћ изгубио, јер има више од 15 година. Где год сам посао тражила, врата су ми затварали када кажем да имам болесно дете. Ваљда одмах рачунају да ћу морати често на боловање – објашњава за „Политику” М. Ђ. своје муке.

Прецизан податак колико у Србији има самохраних родитеља – не постоји. Међутим, према статистици сваки пети брак заврши се разводом, што указује да њихов број није мали, посебно ако се зна да у ову категорију родитеља спадају и удовци и удовице, као и родитељи ванбрачне деце.

– Незапосленост је велики проблем самохраних родитеља. Они који имају посао често не добијају никакве бенефиције од послодавца, иако имају право на њих. Невоље са којима се сусрећу зависе и од менталитета околине. Негде окружење тешко прихвата оне који сами подижу децу, а нису удовци, односно удовице – објашњава Вера Тотић, председница Удружења самохраних родитеља Србије које има 530 чланова, од којих су 139 – очеви.

Наша саговорница истиче да породични закон, усвојен пре четири године, заправо није пружио већу заштиту самохраним родитељима него претходни.

– Раније самохрани родитељ није могао да ради у две смене, или ноћу... Сада све зависи од милости послодавца. Закон овој категорији родитеља подршку пружа само у социјалним примањима – наглашава наша саговорница и додаје да ово удружење помаже својим члановима набавком хране, одеће, али и правним саветима.

Горица Николић, председница врањског Удружења самохраних родитеља које има педесетак чланова, истиче да се проблем жртава насиља не завршава изласком из брачне заједнице, како најчешће сматра околина. Она додаје да је добро што ће убудуће у врањском крају самохрани родитељи имати предност код Националне службе запошљавања при добијању посла.

По речима Љиљане Лучић, државног секретара у Министарству рада и социјалне политике, родитељи који без помоћи партнера одгајају децу, а социјално су угрожени, имају право на увећани дечји додатак и на материјално обезбеђење породице.

– У току је јавна расправа о новом закону о социјалној заштити и разматра се могућност увођења увећане новчане социјалне помоћи за самохране родитеље. Законска решења штите самохране родитеље, али у пракси они често тешко остварују право на алиментацију. Поред других разлога, то је и зато што је високо заступљена сива економија, односно непријављени приходи који су од утицаја за утврђивање обавезног издржавања. Зато се одређују ниске алиментације, недовољне за задовољавање основних потреба деце – објаснила је Љиљана Лучић и додала да локалне самоуправе у складу са својим финансијским могућностима обезбеђују и „проширена права” овој категорији родитеља, као што су нижа цена боравка у вртићу, бесплатна набавка школских уџбеника и слично.

Вишња Дугалић

------------------------------------------------------

И очеви сами подижу децу

Нису увек мајке те које остају саме са децом. „Јачи пол” често има исте проблеме као и самохране мајке: мушкарци муку муче са бившим супругама које не плаћају алиментацију и не виђају своју децу редовно.

Зоранче Давитков један је од очева који самостално одгаја своју децу. Да би обезбедио пристојан живот седамнаестогодишњем сину и дванаестогодишњој кћерки поред сталног посла на Војној академији кућни буџет допуњава продајући апарате за чишћење, а појављује се и као статиста у разним рекламама.

– Тешко је, али трудим се да их не лишим ничега и да буду задовољни. Ја сам тај који носи ципеле три године, а не они. Бивша супруга плаћа алиментацију, али ја обезбеђујем новац за екскурзије, излете, сину плаћам часове вожње... – наводи Давитков.