Значајан пораст броја тровања гљивама забележен је ових дана, а од почетка месеца у Војномедицинској академији у Београду због овог проблема хоспитализовано је 20 људи. Ови пацијенти смештени су у Клинику за ургентну и клиничку токсикологију Центра за контролу тровања, а прве анализе говоре да је 45 одсто њих имало тровање тешког степена и да је једна болесница преминула упркос свим мерама интензивног лечења.

Лекари ВМА објашњавају да акутна тровања гљивама имају велики значај због разнолике клиничке слике, да се испољавају у осам различитих синдрома, да се годишње у Европи лечи око 10.000 људи, али и да је у неким случајевима забележена велика смртност.

– Под појмом отровне гљиве подразумевају се све оне врсте које у организму изазивају патолошке промене и оштећења органа. Неке од њих изазивају благе реакције као што су болови у трбуху, мучнина, повраћање или алергијске реакције које су пролазне, али постоји и један број врста које изазивају много озбиљнија оштећења и смрт. Отровност гљива може се тачно утврдити само хемијском анализом. На основу времена које прође од уношења до првих симптома тровања се деле на она са кратким инкубационим периодом, која трају од 30 минута до три сата и имају повољан исход, или дугим, где се симптоми појављују у року од три сата до неколико дана и које карактеришу тровања са оштећењем јетре и бубрега – објашњавају медицинари ВМА.

Због ових проблема, лекари истичу да је веома важно да се код пацијента одмах изазове повраћање, као и да се јави лекару. Шансе за излечење су знатно веће ако се специфична терапија примени у првих 48 сати.

По речима професорке др Славице Вучинић, начелнице Клинике за ургентну и клиничку токсикологију, годишње се у овој установи збрине више од 3.500 пацијената, а уочава се константан тренд пораста броја оболелих због различитих врста тровања. Тако је за првих шест месеци ове године збринуто 2245 пацијената. У групи оних који су завршили у болници, узрочник тровања били су лекови (57 одсто случајева), затим кућна хемија и индустријске хемикалије (10 одсто), корозивне материје (девет одсто), пестициди (осам одсто), док су остали узрочници тровања били заступљени у мањем проценту. У ВМА наглашавају да је ова клиника отворена 24 сата у току целе године за пријем и лечење болесника из целе земље.

Д. Давидов-Кесар

-----------------------------------------------------------

Најопаснија – зелена пупавка

Најотровнија гљива је зелена пупавка, односно „аmanitaphalloides”, чије конзумирање код деце изазива смртност у готово 100 одсто случајева, док је умирање код старијих забележено у 50 одсто ситуација. Смртоносна количина је конзумирање око 20 грама сирове гљиве, а чак ни сушење и термичка обрада не утичу на њену отровност. Знаци тровања, као што су повраћање, јак пролив, слабост, јављају се седам, осам сати после узимања гљиве, а некада и после два дана. За ову „смртовницу” не постоји противотров, а правило је такво да отрованог треба хитно транспортовати у болницу.