Молбе за привремени боравак у Црној Гори и жалбе на одбијање тих захтева дела свештенства и монаштва Митрополије црногорско-приморске месецима, па и годинама, остављани су „на чекању” због чега су они сада дошли у ситуацију да буду проглашени странцима који нелегално бораве у тој држави.

Овако у Митрополији црногорско-приморској објашњавају случај свештеника и монаха Српске православне цркве, њих 86, за које је МУП саопштио да немају одобрен боравак у тој држави. Митрополија је јуче обавестила јавност да је реч о „својеврсном насиљу над свештенством на начин који није запамћен у историји”.

Министар унутрашњих послова Црне Горе, Иван Брајовић, позван је у званичном саопштењу из Митрополије да одговори на питања „из којих разлога и на основу којих прописа МУП као другостепени орган није у законском року одговорио на благовремене жалбе на негативне закључке и решења којима су у првостепеном поступку одбијене молбе више десетина свештеника и монаха за одобрење привременог боравка”. Наведено је и да се неки од ових предмета држе у архивама МУП-а и по две године, као и да, према важећем закону, страна лица нису у нелегалном статусу у Црној Гори све до коначне одлуке у њиховим поступцима.

МУП замера СПЦ што није регистрована и делатност обавља, како наводе, „мимо закона”. Протојереј мр Велибор Џомић, координатор Правног савета Митрополије црногорско-приморске, међутим, истиче да се у овом случају игноришу бројни докази државних органа из којих се јасно види да Митрополија има својство правног лица и сва права која из тог својства проистичу.

– Митрополија има свој матични број, верску делатност, па чак и порески картон. Постоји и више судских пресуда којима је јасно потврђено да Митрополија има својство правног лица. Закон из 1977. године није прописао обавезу тадашњих цркава и верских заједница да се, након његовог доношења, наново региструју. Сваком правнику је јасно да тај закон, без обзира на његове мане, поштује оно што се у праву назива континуитетом правног субјективитета. Исти је случај, рецимо, и са Которском бискупијом и Барском надбискупијом. Парадоксално је да већински део црногорске владе признаје својство Митрополије као правног лица, а МУП и још неки то не признају као да је реч о органима управе из различитих држава – наводи Џомић.

Он додаје и да Закон о раду и запошљавању странаца из 2008. године прописује да свештенство свих цркава и верских заједница ослобађа обавезе добијања радне дозволе за вршење верске службе у Црној Гори.

– Из ове непријатне ситуације, коју прате и представници међународне заједнице у Црној Гори, може се изаћи само тако што ће МУП уважити благовремене жалбе и поништити првостепена акта те свештенству и монаштву одобрити привремени боравак као што је то и раније чињено – истиче Џомић.

Њему је, иначе, МУП пред попис у Црној Гори поништио личну карту и одјавио пребивалиште у овој земљи, где живи већ 17 година. Занимљиво је, међутим, да је председник Филип Вујановић изјавио у једном интервјуу да ће га у складу са председничким овлашћењима, он лично предложити за добијање црногорског држављанства.

Јелена Чалија

-----------------------------------------------------------

Проблеми у Македонији

Односи српске цркве и државних власти веома су напети и у Македонији, где се Охридска архиепископија која је део СПЦ, третира, практично, као нелегална. Иако су је признале све православне помесне цркве, власти Македоније одбијају да је региструју и тиме реше њен статус. У Словенији, где се налазе парохије које припадају Митрополији загребачко-љубљанској, велики број свештеника данас има словеначко држављанство. Протојереј ставрофор Милан Дудуковић, парох у Цељу, објашњава да је свештеницима омогућено да лакше дођу до држављанства и на тај начин реше свој статус.

-----------------------------------------------------------

Коректан однос власти у Хрватској

Протојереј ставрофор Никола Шкорић, архијерејски намесник сплитски, објашњава да Епархија далматинска има око 32 свештеника, од којих двадесетак нису држављани Хрватске. „Има доста свештеника из БиХ и неколико из Србије. Од првог дана, они морају да затраже привремени боравак и сталну радну дозволу. После пет година непрекидног боравка у Хрватској, добијају хрватске исправе, личну карту за стални боравак. Дешавало се да, из разних разлога, захтев за привремени боравак не буде одобрен на време, па свештеник има прекид у боравку. У таквим ситуацијама, обраћали смо се надлежном министарству за верска питања и са њима то решавали да свештеник не би имао прекид у боравку. Иначе, црквена општина је дужна да сваког свештеника пријави и редовно уплаћује држави за њега порезе и доприносе”, каже отац Никола Шкорић.