Према Стратегији научног и технолошког развоја Србије од 2010. до 2015. године, наша земља добиће први кампус техничких факултета у којем ће бити обједињени сви факултети Београдског универзитета који образују инжењерски кадар, укључујући и Физички и Факултет организационих наука.

Једна од варијанти за место будућег кампуса је блок 39 у Новом Београду, који је у Стратегији „виђен” за Центар за промоцију науке. Изградња овог центра, по речима министра Божидара Ђелића, почеће наредне године, а замишљен је као место кроз које ће пролазити сви основци и средњошколци како би се на време идентификовати потенцијални таленти.

Да ли ће на истом месту бити и кампус још није познато, а као Б варијанта  у документу Министарства за науку и технолошки развој наводи се реконструкција постојећих објеката и доградња потребне инфраструктуре у дворишту Електротехничког факултета у Београду. Наиме, како објашњавају у овом министарству, тренутно стање инфраструктуре техничких факултета Универзитета у Београду је неадекватно: ови факултети, на којима се образује јак инжењерски кадар, немају довољно простора, а зграде у којима се тренутно налазе у јако су лошем стању. Изградњом кампуса биће решени просторни проблеми, а овакво умрежавање ће омогућити ефикаснију наставу и лакше повезивање у научноистраживачке пројекте.

Професор др Милан Мартић, декан Факултета организационих наука, каже да је интересовање студената за њихове програме два пута веће од просторних могућности и да је, без обзира на све доградње последњих година, израчунато да ФОН-у недостаје 30 одсто капацитета ако се има у виду даљи развој Србије.

– Ми прихватамо оба предлога министарства. Идеја о кампусу у Новом Београду је добра, уколико би могла да се реализује у неком догледном времену, а користи би имали сви, да не говоримо о бројним уштедама, јер би рецимо, постојала једна студентска служба, једна библиотека, један блок компјутеризованих слушаоница и слично – сматра декан Мартић.

Да је ово више од идеје сведочи и недавни финансијски споразум у вредности од 200 милиона евра, на који су потписе ставили министарка финансија Диана Драгутиновић и потпредседник Европске инвестиционе банке Дарио Сканапијеко. Овај кредит ће омогућити инвестиције у научну и технолошку инфраструктуру Србије од укупно 420 милиона евра у наредних пет година, а остатак средстава ће бити обезбеђен из буџета Србије, претприступних фондова ЕУ, Европске банке за обнову и развој и Развојне банке Савета Европе.

Према плану расподеле средстава, за развој инфраструктуре у домену технике и информационих и комуникационих технологија планирано је од 50 до 80 милиона евра, а ту је убројан кампус за факултете у домену ИКТ наука Универзитета у Београду и инфраструктура за суперкомпјутинг иницијативу „Плави Дунав”.

– Део средстава који смо добили од Европске инвестиционе банке биће уложен и у изградњу кампуса техничких факултета, а тај пројекат биће реализован у наредних пет година. Оно што је у плану ове године јесте почетак изградње Истраживачке станице Петница, куповина опреме за предстојећи петогодишњи научноистраживачки циклус и изградња станова за наше научнике – објашњавају у Министарству науке, додајући да прво треба оформити тим за имплементацију, да би се онда расписали тендери…

Декан Електротехничког факултета професор др Миодраг Поповић каже да су за овај факултет обе варијанте прихватљиве, али да се боји да ће идеја о изградњи кампуса у Новом Београду захтевати много времена и новца, а да је њима потребан простор – одмах.

– То је почетна идеја и то ће трајати. Не верујем да је могуће реализовати у наредних пет до 10 година. Осим тога, то би значило да би требало преселити неке факултете чије су зграде наменски грађене, попут Машинског, што би било јако скупо. Мислим да је најреалнија варијанта да се иде на проширење просторних капацитета и да почнемо да користимо одмах зграду која се налази преко пута Универзитетске библиотеке „Светозар Марковић” – сматра Поповић.

Он додаје да на ЕТФ-у проблем недостатка простора није решен већ 40 година, а да потражња за дипломцима овог факултета расте из године у годину. По његовим речима, о заједничком кампусу својевремено су разговарали декани ЕТФ-а, ФОН-а, Математичког, Физичког факултета, а све до ове Ђелићеве иницијативе није било много наде да ће се било шта реализовати.

„Ово је сад већ реалнија прича, нарочито пошто је део новца већ стигао и чињенице да су у приоритетне области за развој Србије убрајане две гране којима се ЕТФ баци – информационо-комуникационе технологије и енергетика”, каже декан Поповић.

Сандра Гуцијан