Домаћин Палате „Србија” Драган Зорић, на том радном месту провео је последње 32 године, од фебруара 1979. године. И памти све што се у међувремену дешавало. Виђао је свакодневно Тита, Милошевића, Коштуницу, сада Тадића.

– Моји задаци су да бринем о објекту, у организационом и техничком смислу, за све активности које се одржавају у згради. У опису мог посла је да све буде у функцији. Што дуже радим овде, све више се дивим овом објекту, његовој изради, квалитету и функционалности. Тренутно са мном ради око 20 људи, а некада их је било више од 100. Имамо столарску, браварску, металостругарску и политирерску радионицу. Наш клима-систем стар је пола века, али је и даље у функцији, имамо резервне делове из тог времена. Када су нам пре неколико година долазили људи из „Ханивела” били су одушевљени. Рекли су да ова опрема нигде у свету више није у функцији, сем код нас – прича Драган Зорић за „Политику”.

Конкурс за изградњу палате расписан је 1947. и победио је загребачки архитекта Поточњак. Зграда се у почетку звала Председништво Владе ФНРЈ, усељена је 1960, а у потпуности 1969. године. Овде је одржана и прва конференција несврстаних 1960. године.

– На изградњи палате радиле су омладинске бригаде на радним акцијама. Зато је овај 11. април наш дан, када се окупљају стари ударници. Овај терен је некад био мочвара, па је вађен песак из Дунава и насипан на овом терену. Многи су нагађали да испод Палате „Србија” постоји неки подземни град. То не постоји. Доле је сва инфраструктура која подржава објекат, две трафо-станице, котларница, климатизација са воденим базеном, централна кухиња која је за Титове рођендане могла да направи пријем за 3.000 особа. Испод подрума нема ништа, јер је вода на метар испод. Нема атомског склоништа, оно постоји у СИВ-у три, али не овде – категоричан је Зорић.

Јосип Броз је имао овде кабинет, који данас по потреби користи председник Тадић, додаје домаћин Палате „Србија”.

– Тито га је користио када је имао пријеме у овој згради, али је његов радни кабинет био на Дедињу. Памтим Титове састанке са Сандром Пертинијем, Џимијем Картером, Џералдом Фордом, Моамером Гадафијем, Сукарном... Сви ти дочеци, разговори, свечане вечере, доделе одликовања, све се то овде одржавало – присећа се Зорић.

После Тита били су председници председништва из разних република.

– Сећам се, када је био ред да Месић буде председник, дошао је код нас и рекао: „Дечки, је л’ могу са вама запалити цигарету?” Рекли смо: „Изволите председниче”, и он је сео са нама. Попричали смо мало о ситуацији и ја сам му предложио да распише референдум о опстанку државе. Мислим да му се то није допало.

Након распада СФРЈ председници су били Добрица Ћосић, Зоран Лилић, па Слободан Милошевић.

– Није био Милошевић посебно захтеван као што се прича. После Милошевића дошао је Коштуница, који је радио у кабинету у коме је радио и Ћосић, то је бивши кабинет Александра Ранковића. Није користио Брозов кабинет. Тачно је да сове долазе овамо. Оне долећу у зимским месецима из правца Панчева и напросто оките околна стабла. На том дрвету им је нека заветрина и дође преко стотину сова. А Коштуничини прозори су били баш ту – каже наш саговорник.

Имао је, додаје, сукоб са шефом кабинета Светозара Маровића, који је захтевао неке реконструкције ентеријера.

– То нисам могао да допустим, јер би битно нарушиле изглед. Морао сам да будем мало грубљи да бих му објаснио због чега то не може и на крају је и он схватио. Исто тако, имао сам својевремено разговор и са Раифом Диздаревићем, који је хтео нека врата да уграђује. Тражио сам да се комисијски утврди да то не може. Многи би хтели овде нешто да мењају – поручује Зорић.

Срећом, са Тадићем је друга прича, додаје.

– Он, напротив, преко својих људи из протокола тражи да се организујемо и покушамо све да вратимо у првобитно стање, како је некад било, да обновимо стари намештај. Имао сам и посебан састанак са њим и његовим сарадницима, када ме је консултовао о једном питању, али не бих откривао детаље – загонетан је шеф Палате „Србија”, човек који много зна, али мало прича.

Бојан Билбија

-----------------------------------------------------------

Италијан хтео да купи цео кабинет

– Објекат има око 64.230 квадрата, а око њега је 24 хектара земљишта са засађених око 8.000 садница. Има око 750 канцеларија. Од тога, 20 кабинета за министре, председника и потпредседника владе, као и за председника државе. Постоји 21 сала и шест великих салона, по један за сваку бившу југословенску републику, које су саме и дизајнирале своје салоне. Ту су два ресторана друштвене исхране, две велике гараже. Сада имамо шест министарстава и неколико агенција овде. И даље имамо аутентичан ентеријер из 1960. године и сачуван је највећи део тог изузетно квалитетног намештаја. Рецимо, долазио је недавно један Италијан и тражио да купи цео кабинет – каже Драган Зорић.