Друштво
Тајна гроба Драже Михаиловића
Не зна се да ли је стрељан у Лисичјем потоку или на Ади Циганлији, тако да је понуда од 100.000 долара проналазачу његових посмртних остатака веома актуелна
Драгољуб Дража Михаиловић, министар војни Владе Краљевине Југославије у Лондону, начелник Штаба Врховне команде Југословенске војске и командант Југословенске војске у отаџбини, званично, стрељан je ноћу, око 1.30 часова, 17. јула 1946. године. Правоснажна пресуда је, под светлошћу рефлектора, експресно извршена, а ни после 63 године јавност није сазнала где је обављена егзекуција и где почивају његови посмртни остаци. Тужилац је био пуковник Милош Минић, а већу је председавао судија пуковник Михајло Ђорђевић. Остали упућени у тај догађај, односно присутни том чину, како тврди Мирослав Тодоровић, бивши судија, а сада адвокат – били су Едвард Кардељ, Александар Ранковић, Слободан Пенезић, Ћећа Стефановић, Иван Крајачић Стево, Јосип Манолић, Едо Брајник, извесни пуковник Вујошевић, незнани лекар и фотограф – углавном нису више међу живима, а тајну где се налази гроб Драже Михаиловића однели су са собом. Српској јавности су остали дужни објашњење зашто је то била најчуванија државна тајна.
Као што то увек бива, у недостатку званичних верзија, о тој смрти и месту сахране распредају се многе, готово фантастичне приче, а „поверљиве” информације преносе се од човека до човека. Зато награда од 100.000 долара, коју је понудила емигрантска организација Српска народна одбрана из САД ономе ко пронађе Дражин гроб, тешко да ће икада бити исплаћена.
Подсетимо, укратко, на неколико верзија тог догађаја од 16. јула 1946. године.
Друга верзија о којој је говорио Јовица Црвенко, који је провео три деценије у тамницама Албаније као информбировац, јесте авалски пут, прецизније – јаруга код Јајинаца.
Трећа верзија потекла је средином осамдесетих година прошлог века из равногорских кругова у Београду. По њој, место догађаја је данашње здање Ортопедске болнице на Бањици.
Четврта и највероватнија могућност јесте Лисичји поток, подно дедињског брда. Томе у прилог говоре следеће чињенице. Најпре сведочење Љубе Лазаревског, подофицира ЈНА у пензији, који је, како тврди, био сведок збивања. Он је у пратњи новинара пре неколико година прецизно показивао пут који је пређен те ноћи од затвора у Ђушиној улици до Улице Велисава Вуловића у Лисичјем потоку. Голим оком била су, на лицу места, видљива три гробна улегнућа, једно поред другог, као на запуштеним сеоским гробљима. То је и логично, јер су поред Михаиловића стрељана и сахрањена још осморица његових сабораца. Затим, та земљишна парцела је, за разлику од бројних у околини где ни игла више не може да стане, изузета од било какве градње. Зашто?
То место је, 2005. године у пратњи новинара „Политике”, обишао и шеф БИА и, додуше усмено, потврдио да је ту гроб Драже Михаиловића. Званичних докумената у бившем Врховном војном суду није било, као што их нема ни у архивама Београда, Србије и Југославије.
Последњи коментари
One noci kada je ubijen general Mihailovic bio sam zatvorenik na Adi Ciganliji. Mnogi zatvorenici su bili svedoci tog slucaja i ceo Beograd je to znao. Samo niko nije hteo da kaze da je su ti ljudi bili baceni u nuznicku jamu.Kada je vreme prohujalo shavito sam,
pod stare dane (rodjen sam 1929 u Dubrovniku), da sam duzan da kazem istinu pa makar kakva da je. Napisao sam izvestaj u obliku manje knjizice. Ta knjizica moze da se nabavi u nekim knjizarama - Michal Szazkiewicz: Zlocinacka ubistva od Draze Mihailovica do Andrije Hebranga. Naime u tu istu nuznicku jamu su kasnije bacena tela generla Lohr-a, Arse Jovanovica i Andrije Hebranga. Kada je to izneto pred javnost niko nije na to obratio paznju. Ali kada je sin Andrije Hebranga tada hrvatski ministar zatrazio od srpske vlade da mu kaze gde je grob njegovog oca onda je iskrsla prica o Lisicjem Potoku. Namera je bila da se Hrvatima baci pesak u oci te da ne bi trazili kosti Hebranga u nuznickoj jami pored kostiju generala Mihailovica. Verovanito Mira Markovic i Jelica Minic su nasle Lazarevskog i kako je sve bilo balkanski aljkavo nisu ga naucile kako da laze.Lazarevski je tvrdio da je na sreljanje vodio Mladena Zujovica, ali da ga je sa streljanja vratio njegov rodjak Sreten Zujovic,koji je tada bio clan CK KP. Mladen je u to vreme ziveo u Parizu gde se ozenio rodjakom De Gaula.Porodice Mladena i Sretena nisu u vezi, zive u Beogradu.Ne jednom sam pokazao prijateljima, pa i novinarima (Glas Javnosti) mesto na Adi na kojem je izvrsen zlocin. Ta zemlja je prenesena na nasip od Ade do Cukarice i ako su kosti negde one bi mogle samo da budu ispod tog nasipa. Ako neko i nadje neku kost da ne bude ta kost Andrije Hebranga - terali zeca isterali medveda.Nema nista u arhivama jer nikada nije nista zapisivano. Jedini svedok "sa one strane" je Dobrica Cosic te zasto on ne rekao istinu. Dobrica Cosic,SAN, Knez Mihailova 35,Beograd.Ako neko hoce moze da mi se obrati:
Michael Shskevich
(773)238-7785 USA
shaskevich@ao
moram da komentarisem kazivanje Miroslava Todorovica ,biv. Sudije Okruznog suda u Beogradu i to KRIVICARA , koji je sudu=io specijalne slucajeve a po zahtevu tadasnje UDB-e?
Ovo sto on tvrdi da su egzekuciji Drazinoj prisustvovali visoki funkcioneri ,od kojih danas niko nije u zivotu , je cista MASTA TODOROVICA, jer niko od pomenutih ne moze da ospori njegovu tvrdnju , tako da on ostaje i dalje AKTUELAN sto se tice biografije pok. Draze , koju je on napisao zbrda z Dola , a koju niko nije osporio , jer je svima CUDNO od kuda jednom KUMUNISTICKOM sudiji toliko argumenata o Drazi , pa cak i takvih koji ga uzdizu do nebesa? A nije za odmet reci da je sudija Todorovic bio sudija rezima komunistickog i ucestvovao u mnogim montiranim sudjenjima? o cemu se pod malim gasom i hvalio u radnji za odrzavanje frizidera , kod svog zemljaka OTA GOLUBOVICA?
laky
dok god pratite tu svoju krvolocnu setnicku retoriku, uvijek ce mnogi da vas mrze.
Istrijebiti druge narode necete nikada, i nikada nemozete uzeti zemlju drugih naroda.
To se pokazalo u Hrvatskoj i Bosni.
Mozete samo izgubiti ono sto vam je ostalo.
Poz
zagi