Faksimil iz arhive pukovnika Gavra Dotlića

Pored redovne mesečne plate i honorara na koje je uredno plaćao porez, o čemu je „Politika” obavestila čitaoce, Josip Broz Tito imao je i ogromnu dodatnu zaradu od raznih poslova koje je organizovao odmah posle oslobođenja od okupatora 1945. godine, a koji su smatrani strogom vojnom tajnom pa kao takvi nikada i nigde nisu knjiženi. Ti poslovi odnosili su se na prodaju pre svega stoke a potom i na automobile i poklone koje je dobijao od domaćih i stranih poštovalaca...

O svemu tome govorio je svojevremeno i knjigu napisao pukovnik Gavro Dotlić, koji je vodio evidenciju, bio upravnik poljoprivrednih dobara, a potom i domaćin kuće u Užičkoj 15. On je ostavio u nasleđe dokumenta o tome, knjigu „Zloupotrebe i rasipništvo Josipa i Jovanke Broz”, a u ovom tekstu koristićemo neka od tih veoma zanimljivih dokumenata.

Priča je počela 1945. kada je Gavro Dotlić premešten na službu u Beli dvor, konkretnije za upravnika maršalovih poljoprivrednih imanja, a to su: ekonomija broj 1 u Zemunu, ekonomije Vršac u Vršcu, Čortanovci, Pajzož (Dunavka) kod Šida, Rakovica (staklena bašta – bivša kraljeva bašta) i Lovno-šumsko gazdinstvo Karađorđevo.

Najzanimljivije deonice i dokumenta odnose se na ekonomiju u Zemunu, nekadašnje vlasništvo nemačkog bogataša Mozera. Ona se od oslobođenja zvala „13. maj”, njom su upravljali ljudi iz državne bezbednosti – Udbe. Iz saveznih sredstava kupljeni su konji, krave, svinje, živina. Naravno, izgrađene su moderne štale i kupljena najsavremenija mehanizacija. Potom su izgrađene mlekara i klanica, kao i dva pogona za proizvodnju hrane iz kojih se snabdevalo tridesetak porodica najviših državnih i partijskih rukovodilaca.

Pored sopstvenog stočnog fonda kojim je raspolagala ekonomija, zaposleni brinu i o Titovoj stoci. On je stoku dobijao kao privatni poklon od raznih zemljoradničkih zadruga širom Jugoslavije. Ekonomija gaji, hrani i razmnožava tu stoku pa je posle otkupljuje od Tita. Pa tako, na primer, iz državnog dobra u Dobričevu drugu maršalu šalju kravu Darku na poklon. Iz Poljoprivrednog dobra Čoka šalju maršalu povodom rođendana 20 krava na poklon. Spisak je, bezmalo, bez kraja. Te krave, goveda, kobile, ovce i jaganjci, svinje završe u ekonomiji „13. maj” u Zemunu. Potom iz Užičke 15 dođe maršalov ađutant na blagajnu ekonomije gde mu blagajnik izbroji novac za pristigle krave. Ovaj to stavi u džep, vrati se u Užičku 15 i stavi novac na sto druga maršala koji ga prebroji i najčešće izrazi zadovoljstvo obavljenim poslom. Nikada se neće saznati koliko je iz Karađorđeva stiglo razne stoke u zemunsku ekonomiju, ali i konja koji su malo-malo bili prodavani. Za svakog prodatog konja novac je, kao uostalom i za sve ostalo, završavao u Brozovom džepu. Inače, konji koji su hranjeni novcem iz armijskog budžeta bili su takođe osigurani kod osiguravajućeg zavoda na teret Armije. Pa se tako dogodilo da je pastuv Bombaj uginuo za vreme opasivanja sa kobilom, a ergela Karađorđevo je poslala milion dinara na ime odštete. Kao što je JNA plaćala i lečenje konja kada je to bilo potrebno. U pomenutoj knjizi zapisan je i incident koji se dogodio prilikom isplate novca za četiri tone najkvalitetnije kafe koju je Titu iz Etiopije poslao car Haile Selasije. Kada je prebrojao pare za kafu, Broz se, na tren, zamislio a onda „iz rukava” ispalio: „A gde je novac od 50 jutanih džakova u kojima je kafa pristigla”. Zbunjeni i očajni oficiri su se silno izvinjavali, a potom se trčećim korakom našli u zemunskoj ekonomiji gde im je isplaćen dodatni novac i za te kvalitetne jutane džakove.

Novac je maršal Tito uzimao i od prodatih trešanja koje su rasle na placu rezidencije u Užičkoj 15. Na računu broj 4/52 od 14. juna 1966. godine piše da je za 356 kilograma trešanja isplaćeno drugu predsedniku 932,80 dinara. Čak su se na prodaji nalazile i namirnice dobijene na poklon.

Ostalo je do danas jedino nejasno šta je drug predsednik radio sa tim enormnim količinama novca o kojima ni članovi njegove najuže porodice nisu imali pojma.

Da li je finansirao političke pokrete poput nesvrstanih, ostavio supruzi novac u inostranstvu ili plaćao nekome reket da ga ne dira u fotelji na vlasti – teško da ćemo ikada saznati.

Dragan Vlahović

-----------------------------------------------------------

Zaštićeni nerčevi sa Dedinjskog brda

Inače, na Dedinjskom brdu, u okviru Direkcije za imovinu postojala je i farma nerčeva od kojih se, kao što je poznato, prave visokokvalitetne bunde. Te nerčeve gajila su i druga gazdinstva za druga predsednika, a ostala je zapisana istina, maltene kao anegdota, da su krzno na nerčevima od muva u letnjim vrućinama velikim lepezama branili oficiri Jugoslovenske narodne armije.