Друштво
Теслина стража у Ботуњи под Копаоником
Библиографија са око 12.000 одредница, аутора Милована Матића, биће окосница мултимедијалног пројекта Теслапедија који израста под окриљем Музеја „Никола Тесла”
Ботуња – Сеоце Ботуња у Расинском округу, окружено масивом Копаоника и долином Александровачке Жупе, прави је видиковац с кога пуца поглед на велики део Србије. Планине, брда и долине неодољиво подсећају на крајолике Теслине родне Лике.
Винова лоза и црвено вино, можда и неко од оних у којима је уживао Тесла, чак и смоква, окружују имање Милована Матића који је овде у Ботуњи, на дедовини, опремио не само истраживачку лабораторију него и стражарницу из које се Тесла и његово дело изгледа виде обухватније и јасније.
Сведоци смо да се овде обликује фасцинантни пројекат Теслапедија, у чијем је стварању Музеј „Никола Тесла” правог сарадника нашао баш у Матићу, човеку који две деценије пасионирано пише „Библиографију Николе Тесле (1856–2008)”.
Суви језик биографије: наш домаћин је рођен 1963, завршио је Математичку гимназијуи студирао теоријску физику на Природно-математичком факултетуу Београду, Теслом је опчињен од своје 13. године. Његова прва књига „Теслино пророчанство” из 1989. објављена је до сада у више од десет издања, написао је и друге књиге,студије и фељтоне(стотинак библиографских јединица). Био јестручни сарадник на снимању научно-документарне ТВ серије „Никола Тесла” ТВ Београд 1990, када је и упознао Владимира Јеленковића, тада уредника научног програма РТБ, а данас директора Музеја „Никола Тесла”.
Матићје сарађивао и на поставциизложбепосвећене НиколиТесли у Галерији САНУ 1993. године.
О пројекту Теслапедије, током пута на југ Србије, у главним цртама нас обавештавају Младен Вујовић, помоћник директора Музеја „Никола Тесла”, и систем инжењер у овом музеју, Александар Ђокић. Његова софтверска решења ће омогућити да подаци из Матићеве „Библиографије” буду преточени у форму подобну за онлајн коришћење, када стартује Теслапедија.
Уз саветодавну помоћ угледних домаћих стручњака, Матић је дограђивао „Библиографију” која сада има структуру засновану на највишим стандардима за ову врсту дела.
Библиографија серијских и монографских публикација уређена је хронолошки, по годинама, а унутар године по датуму издавања. После 2006. одреднице су груписане и по месецима, а посебним целинама обухваћена је и грађа о недатираним јединицама, електронскимиздањима, рок-групи„Тесла”, филмовима, телевизијским емисијама, драмама, докторским, магистарским и дипломскимрадовима, симпозијумима, конгресима и научнимскуповима посвећеним Тесли, енциклопедијским и лексиконским одредницама.
Свему треба додати библиографије Николе Тесле и остале библиографије, као и фељтоне о генију из Смиљана.
У „Библиографији” су дефинисани регистри и индекси, претраживање ће бити једноставно јер рад садржи азбучник,предметни и ауторски регистар, регистар преводилаца, фотографа и илустратора, топографски регистар, регистар периодике и издавача.
Поготово фасцинира ритам у коме се одвија Матићева сарадња са Музејом „Никола Тесла”. Директора Владимира Јеленковића он је упознао с радом на „Библиографији” колико јуче, почетком 2008, после чега је Весна Радојев, библиотекара Музеја, отом материјалу дала стручно мишљење. Матић је извршио предложене корекције и крајем октобра 2008, у електронској и штампаној форми, Музеју доставио редиговани текст „Библиографије”.
Убрзо је пала одлука да буде објављена у електронској форми, на сајту Музеја, као јавна база података, која ће временом бити допуњавана.
Биће то окосница ширег, мултимедијалног концепта и пројекта Теслапедијекоји ће обухватити све што је на било ком медију или облику забележено, а везано је за Николу Теслу.
Ажурирање Теслапедије биће ригорозније него у случају Википедије, што је разумљиво, јер ћеона бити у власништву Музеја и креирана под његовим надзором.
Нарочита посластица биће исечци из богате колекције оригиналних новинскихнаписа из личне заоставштине Николе Тесле, који је пасионирано градио својеврсну кулу прес-клипинга.
Из те непознате грађе моћи ће много тога да се закључи о Теслином делу, али и о његовом односу према медијима, јер је он за живота, по некој врсти култног обрасца, стварао своју новинску библиографију.
Није да није, док смо у Ботуњи уживали гостопримство Милована Матића и његове супруге Лидије, свако од присутних на тој Теслиној стражарници под Копаоником, у неком тренутку је рекао да нас Тесла можда гледа и да је задовољан радом на његовој „Библиографији” и пројекту Теслапедија.
Слободан Кљакић
-----------------------------------------------------------
Андерсон и Матић
До сада су објављене две Теслине библиографије у САД од којих једна садржи 2.000 а друга 3.000 библиографских јединица. Прва је објављена 1978. а друга 1998. године. Прва садржи пуно грешака и непоузданости, а друга, позната као Андерсонова (аутори су Џон Рацлаф и Леланд Андерсон), јесте прецизнија, али је временски и просторно ограничена.
Милован Матић је до сада у своју „Библиографију” унео око 12.000 библиографских јединица, па је добродошло поређење са управо ових дана објављеном вешћу да ће Матица српска и Задужбина Иве Андрића, објавити Андрићеву библиографију са око 10.000 јединица.
На том пројекту раде тимови, а Матић је радио сам.
Последњи коментари
Zasto nijedan nas politicar,pa ni mediji nisu postavili pitanje Amerikancima:ZASTO NISU POSTOVALI LJUBAV TESLE PREMA SVOM NARODU SRPSKOM IZ KOJEG JE POTEKAO.Bez primene Teslinih izuma Amerika bila bula danas u grupi zemalja treceg sveta,nerazvijena zemla.
Interesuje me da li je neko stupio u kontakt sa Milovanom Maticem. Zeleo bih da mu postavim jedno pitanje u vezi Tesle, koje me muci godinama. Ako neko ima njegov mail ili eventualno bilo kakvu informaciju o njemu zamolio bih da ih ostavi ovde.
Hvala svima na moralnoj podrsci.
Moj e-mail je botunja@medianis.net
Milovan Matic






