Na državnim fakultetima i visokim školama u toku je objavljivanje rang-listi, a na pojedinim visokoškolskim ustanovama počeo je i upis nove generacije brucoša. Ono što je prvi utisak prvog upisnog roka jeste činjenica da je ove godine nešto više mladih nego lane stalo u red za indeks fakulteta, kao i da je maksimalan broj bodova bilo teško osvojiti, naročito na Univerzitetu u Beogradu.

Primera radi, prema preliminarnim rezultatima, na Arhitektonskom fakultetu prva tri studenata na listi imaju samo 90 poena, a četvrti 86,64. Na niškom Medicinskom fakultetu, na smeru za strukovnog zubnog protetičara, prva brucoškinja na listi ima 83,60 bodova, na Pravnom fakultetu u Prištini prvi na listi ima 98 poena, a na Višoj medicinskoj školi u Ćupriji na smeru za strukovnu medicinsku sestru samo je jedna studentkinja osvojila maksimalan broj poena. Ovde je, međutim, crta za poslednjeg budžetskog studenta povučena na visokih 96,48 poena. Na novosadskom Pravnom fakultetu na smeru unutrašnjih poslova najbolje rangirana studentkinja ima 98,72 bodova.

Ima naravno i potpuno suprotnih slučajeva, pa je recimo na beogradskom Elektrotehničkom fakultetu 100 poena osvojilo čak 34 kandidata.

„Seča” je bila i na beogradskom Fakultetu političkih nauka – na komunikološkom smeru prvi na listi ima 94,24 poena, na odeljenju za socijalni rad i socijalnu politiku 92.32, na međunarodnom 97, a na politikološkom smeru samo 87.48.

Da li je to bio težak prijemni ili se đaci nisu dobro pripremili?

– Nisu deca podbacila, prijemni je bio težak, naročito ispit iz sociologije. Takođe, moram reći i da za razliku od nekih fakulteta koji uz informator nude i testove koje onda đaci samo nabubaju, kod nas se od kandidata zahteva da pokažu i neke druge veštine, visprenost, snalažljivost, koje će im takođe trebati po završetku ovog fakulteta – objašnjava Sanja Milosavljević koordinator za odnose s javnošću FPN-a, dodajući da se testovi za prijemni štampaju bukvalno dan pred ispit i da nema šanse da ih bilo ko „provali”.

Ovde je bilo više od hiljadu prijava, što je više nego prošlih godina, a Sanja Milosavljević kaže da se ovako interesovanje ne pamti poslednjih 10 godina. Ona objašnjava da nije postojala kampanja u medijima, već više sistem „od usta do usta”, jer su studenti predstavljali svoj fakultet u srednjim školama.

– Novinarstvo je standardni hit, a ove godine je više prijavljenih i na socijalnom i međunarodnom smeru. Na međunarodnom smeru je bilo čak 40 „vukovaca” i samo su nijanse odlučivale o mestu na rang-listi – kaže sagovornica.

Prorektorka Univerziteta u Beogradu dr Neda Bokan kaže da je činjenica da se generacije razlikuju po kvalitetu, ali da će se prava slika ovog upisnog roka znati tek kada se završi upis. Ona dodaje da jeste primetno da je ove godine nešto veći broj mladih zainteresovanih za indeks, ali i da se kandidati ohrabruju da konkurišu na više fakulteta i da se onda opredele na osnovu najboljeg rezultata. Tek kada se završi podela indeksa, ističe, znaćemo da li je zaista bilo više mladih ili je više mladih odlučilo da iskoristi šansu da konkuriše na više mesta.

– Politika Evropske unije jeste da se poveća broj visokoobrazovanih i taj važan zadatak smo i mi prihvatili i promovisali u prethodnom periodu i nadamo se da je ovo odgovor mladih koji su prepoznali značaj visokog obrazovanja – ističe profesorka Bokan.

Na naše pitanje da li je iznenađena brojem mladih koji su zainteresovani za ekonomsku struku, ona odgovara da je to bilo logično s obzirom na to da se u javnosti stalno govori da su u ovoj oblasti najveće šanse za zapošljavanje, ali i dodaje da ono što je raduje u ovom upisnom roku jeste veliki broj kandidata na pojedinim tehničkim i prirodno-matematičkim fakultetima.

Dekan Fakulteta bezbednosti profesor dr Vladimir Cvetković ne krije ponos što je, uz geografiju, ovaj fakultet poslednjih nekoliko godina najtraženiji u Srbiji, sa tri kandidata na jedan indeks.

– Nama iz godine u godinu dolaze sve bolji đaci, uglavnom odlični, tek po neki vrlo dobar. Mi smo pre šest godina radikalno izmenili nastavni plan i program i prilagodili ga zahtevima ne samo Bolonje, već i tržišta. Činjenica je i da je fenomen bezbednosti svetski trend – objašnjava dekan, dodajući i da je prohodnost po godinama poboljšana za 50 odsto u odnosu na stare planove i programe.

Po njegovom mišljenju, mladi se opredeljuju za bezbednost i zbog široke mogućnosti za zapošljavanje, jer danas svako preduzeće mora da ima menadžera za bezbednost.

– Naši diplomci se zapošljavaju i u državnim i u privatnom sektoru, u ministarstvima odbrane, unutrašnjih poslova, zaštite životne sredine, a ne treba zanemariti ni obaveštajnu zajednicu – kaže dr Cvetković.

Upis nove generacije brucoša mora biti završen do 15, a drugi konkursni rok visokoškolske ustanove će oglasiti 31. jula.

Sandra Gucijan