На државним факултетима и високим школама у току је објављивање ранг-листи, а на појединим високошколским установама почео је и упис нове генерације бруцоша. Оно што је први утисак првог уписног рока јесте чињеница да је ове године нешто више младих него лане стало у ред за индекс факултета, као и да је максималан број бодова било тешко освојити, нарочито на Универзитету у Београду.

Примера ради, према прелиминарним резултатима, на Архитектонском факултету прва три студената на листи имају само 90 поена, а четврти 86,64. На нишком Медицинском факултету, на смеру за струковног зубног протетичара, прва бруцошкиња на листи има 83,60 бодова, на Правном факултету у Приштини први на листи има 98 поена, а на Вишој медицинској школи у Ћуприји на смеру за струковну медицинску сестру само је једна студенткиња освојила максималан број поена. Овде је, међутим, црта за последњег буџетског студента повучена на високих 96,48 поена. На новосадском Правном факултету на смеру унутрашњих послова најбоље рангирана студенткиња има 98,72 бодова.

Има наравно и потпуно супротних случајева, па је рецимо на београдском Електротехничком факултету 100 поена освојило чак 34 кандидата.

„Сеча” је била и на београдском Факултету политичких наука – на комуниколошком смеру први на листи има 94,24 поена, на одељењу за социјални рад и социјалну политику 92.32, на међународном 97, а на политиколошком смеру само 87.48.

Да ли је то био тежак пријемни или се ђаци нису добро припремили?

– Нису деца подбацила, пријемни је био тежак, нарочито испит из социологије. Такође, морам рећи и да за разлику од неких факултета који уз информатор нуде и тестове које онда ђаци само набубају, код нас се од кандидата захтева да покажу и неке друге вештине, виспреност, сналажљивост, које ће им такође требати по завршетку овог факултета – објашњава Сања Милосављевић координатор за односе с јавношћу ФПН-а, додајући да се тестови за пријемни штампају буквално дан пред испит и да нема шансе да их било ко „провали”.

Овде је било више од хиљаду пријава, што је више него прошлих година, а Сања Милосављевић каже да се овако интересовање не памти последњих 10 година. Она објашњава да није постојала кампања у медијима, већ више систем „од уста до уста”, јер су студенти представљали свој факултет у средњим школама.

– Новинарство је стандардни хит, а ове године је више пријављених и на социјалном и међународном смеру. На међународном смеру је било чак 40 „вуковаца” и само су нијансе одлучивале о месту на ранг-листи – каже саговорница.

Проректорка Универзитета у Београду др Неда Бокан каже да је чињеница да се генерације разликују по квалитету, али да ће се права слика овог уписног рока знати тек када се заврши упис. Она додаје да јесте приметно да је ове године нешто већи број младих заинтересованих за индекс, али и да се кандидати охрабрују да конкуришу на више факултета и да се онда определе на основу најбољег резултата. Тек када се заврши подела индекса, истиче, знаћемо да ли је заиста било више младих или је више младих одлучило да искористи шансу да конкурише на више места.

– Политика Европске уније јесте да се повећа број високообразованих и тај важан задатак смо и ми прихватили и промовисали у претходном периоду и надамо се да је ово одговор младих који су препознали значај високог образовања – истиче професорка Бокан.

На наше питање да ли је изненађена бројем младих који су заинтересовани за економску струку, она одговара да је то било логично с обзиром на то да се у јавности стално говори да су у овој области највеће шансе за запошљавање, али и додаје да оно што је радује у овом уписном року јесте велики број кандидата на појединим техничким и природно-математичким факултетима.

Декан Факултета безбедности професор др Владимир Цветковић не крије понос што је, уз географију, овај факултет последњих неколико година најтраженији у Србији, са три кандидата на један индекс.

– Нама из године у годину долазе све бољи ђаци, углавном одлични, тек по неки врло добар. Ми смо пре шест година радикално изменили наставни план и програм и прилагодили га захтевима не само Болоње, већ и тржишта. Чињеница је и да је феномен безбедности светски тренд – објашњава декан, додајући и да је проходност по годинама побољшана за 50 одсто у односу на старе планове и програме.

По његовом мишљењу, млади се опредељују за безбедност и због широке могућности за запошљавање, јер данас свако предузеће мора да има менаџера за безбедност.

– Наши дипломци се запошљавају и у државним и у приватном сектору, у министарствима одбране, унутрашњих послова, заштите животне средине, а не треба занемарити ни обавештајну заједницу – каже др Цветковић.

Упис нове генерације бруцоша мора бити завршен до 15, а други конкурсни рок високошколске установе ће огласити 31. јула.

Сандра Гуцијан