Sinoć je, u direktnom televizijskom prenosu emisije „Svedok“ (RTS), izrazito proevropski lider naprednjaka - Tomislav Nikolić, pred 1.471.ooo gledalaca, otpustio Aleksandra Tijanića, generalnog direktora medijskog Javnog servisa Srbije.

Bez ikakvog otpora, ponizno kao kadaver, prihvatam presudu jednog od dvojice najmoćnijih Srba. Počinjem sa pakovanjem. Odlazim sa RTS-a. Takav je, kaže Nikolić, evropski red.

Ne pomažem, dovoljno, njemu da dođe na vlast. Treba da odem. Ne pomažem ovima da odu sa vlasti. Treba da odem. Nisam podupr'o da izbori budu već za osam meseci. Smena. Ništa nisam uradio da evropejac umre u štrajku bez neophodnih supstanci. Jednostavno, zaslužio sam sve što me stiglo.

Iznad svega, direktni sam krivac što ovaj RTS, ič' ne liči na onaj RTS. Tomislav je, očigledno, odluku doneo na temelju svog tumačenja evropske prakse po kojoj se generalni direktori javnih servisa u EU imenuju preko telefona ali se zato smenjuju preko „televizora“.

Nemam primedbi. Ne pada mi na pamet da se isprečim nasred naše džade ka Evropi. Još manje, ko sam (bre) ja da osporavam pravo Tomislavu da me iz svog „medijskog cegera“ izvuče za uši, kao Duška Dugouška, i baci u lonac. Imam prava samo da kažem – „Komšija, ova strana je pečena. Okreni me“. Na mom primeru, a pre izbora, Srbija treba da vidi kako će stvari teći posle izbora.

Ne samo da odlazim, već odlazim „ožaren“ radošću što me Tomica počastvovao statusom oglednog primerka za početak sređivanja malaksale Srbije. Pozivam druge urednike, direktore, funkcionere, premijere, predsednike, savetnike...da slede moj primer. Šta je u tome strašno? U Evropi, čim opozicija nekog prozove, taj legne dobrovoljno mrtav. To je najmanje što može da učini za svoju zemlju.

Ipak, suviše poznajem Srbe. Znam da ima janičara koji će, zlonamerno, napasti Nikolićevu odluku da me smeni. Pisaće na razne evropske adrese opširne paškvile gadeći, kako kažu – opsednutog evropejca - Tomislava. A valjda svaki dobronamerni građanin zna da, među nama, on važi za najistaknutijeg, od svih, iskreno resetovanih srpskih evropejaca. Prigovori su komični. Te, direktor ima još tri godine mandata; te, imaćemo problem sa medijskim ispitom kojeg Srbija uskoro polaže u Briselu; te, buniće se evropske institucije i novinarska udruženja ; te, bio je javni konkurs; te, po zakonu je za smenu nadležan Upravni odbor. Hm. Bedno. Samo trice i kučine mrzovoljnih dušebrižnika koji usporavaju naš put tamo gde smo krenuli. Takvi hoće da se drže zakona, kao pijan plota. Što rek'o naš Maršal.

Neću se pomiriti sa osporavanjem Tomice. Lično šaljem desetine pisama na sve evropske adrese, snažno podržavajući, samo naizgled , evroatlanski kržljavu odluku o mojem degažiranju preko polovine terena. U ispovednoj prozi, priznaću da sam obimno grešio, verujući u drugačiju verziju evropeizma, vladavine zakona, pravnu državu, odnosa izvršne vlasti i javnih servisa, odgovornosti lidera za javno izgovorenu reč, politički mobing, sejanje straha... Greh na moju dušu. Mogu da se pravdam jedino nedostatkom škole. I svojim neveštim pisanjem.

Jednostavno, Tomina je zadnja. Tomina je energično – evropska. To treba Srbiji. Dosta je oklevanja. Dosta mlitavosti u državi, ekonomiji, društvu, medijima i privatnom životu. Ako razumete ovu malu igru reči. Što se mene tiče, podržavam svaku Tominu akciju zarad čvrstoće. Na mene, u toj oblasti, uvek može da računa. Sad i ubuduće.

Na kraju, jednako sam zahvalan Nikoliću što me je istovremeno lišio galerije privatnih političkih zabluda i ovakvog posla. Posle sedam teških godina, grdnih promašaja i nezasluženog poverenja srpskog, a milionskog, javnog mnjenja, odlazim sa RTS. To je moja, konačna, neopoziva odluka. Još danas, bez žala i čemera, bez grkosti u srcu – počinjem da se pakujem. Neće mi trebati dugo. Računam, svega tri godine i dva meseca. Toliko fali do isteka mog mandata. Nemojte me zadržavati. Treći mandat je - evropski neprihvatljiv.  

Aleksandar Tijanić

Generalni direktor RTS do 2014