Jovanka Broz (Foto Fonet)

Tomo, trebalo je 30 godina da neko, ko može, dođe da razgovora sa mnom i odluči da mi pomogne, rekla je Jovanka Broz, udovica Josipa Broza Tita, svom advokatu Tomi Fili, preksinoć, posle razgovora sa Ivicom Dačićem, ministrom policije. Naime, Jovanki je ministar Ivica Dačić obećao da će u toku sledeće nedelje, a najkasnije do kraja maja, dobiti ličnu kartu i pasoš. Osim toga, kuća u kojoj stanuje udovica nekadašnjeg predsednika SFRJ biće renovirana, a dobiće na uslugu automobil i vozača.

Dačić je, podsetimo na inicijativu advokata File, bio prekjuče u poseti Jovanki Broz.

Advokat Toma Fila za „Politiku” kaže da se nada će Titova udovica posle toliko godina dobiti bar pristojne životne uslove.

– Od smrti Josipa Broza situacija Jovanke nije se promenila, a ceo slučaj može da se podeli na tri dela. U prvom su statusna pitanja – dobijanje državljanstva, lične karte, putne isprave i penzije. Najpre je pomogao ministar Rasim Ljajić, na čiju inicijativu je Jovanka dobila državljanstvo. Kada bude rešeno pitanje ostalih ličnih dokumenata, dolaze na red uslovi smeštaja – tvrdi advokat Fila.

Naime, kada je nakon Titove smrti izbačena iz vile u Užičkoj 15, Brozovoj je posle niza pretnji i reči da bi trebalo da bude „srećna”, dodeljena na korišćenje kuća preko puta Belog dvora, gde i sada živi.  

– Kuća spolja deluje u redu, ali je unutra katastrofa. Jednom je luster pao pored nje, zamalo na glavu. Osam godina nije imala grejanje, a još iz cevi curi voda. Sve vreme su na nju prebacivali krivicu, da ona ne dozvoljava da joj pomognu. Jedino su nedavno sređivali kanalizaciju – kaže Fila.

Treći i ključni problem je, prema rečima advokata, ostavinski spor koji još traje.

– Jugoslovensko rukovodstvo je posle Titove smrti tvrdilo da on nije imao platu, a postavljeno je i pitanje njegove penzije što je takođe ostalo nerešeno. Govorili su da ga je država izdržavala. Jedva sam našao jedan službeni list na kome je zaista pisalo da je Tito imao platu, koja je za ono vreme bila velika. Prema Jovankinim rečima, taj novac je ona koristila za kujnu, za intimno domaćinstvo. Ne znači da svaku kafu mora da plati Predsedništvo – kaže Fila. 

Kada je advokat dokazao da je Tito imao platu i zatražio penziju za Jovanku, krajem osamdesetih prošlog veka pred raspad Jugoslavije, vlada je odlučila da joj se daje novac u visini plate predsednika skupštine.

– Ona i dan-danas dobija neki koverat sa novcem, za koji više niko ne zna odakle stiže. Pitanje penzije, koju bi imala kao supruga predsednika države, nije rešeno – ocenjuje Fila.

Svojevremeno je državna vlast tvrdila i da, po zakonu o poklonima, Tito nije smeo da prima i daje poklone, zbog čega oni nisu potpadali pod ostavinsku raspravu. Advokat je u „Službenom listu” našao taj zakon po kojem je svima zabranjeno da primaju i daju poklone, osim Titu, što je precizirano u drugom članu.

Kada je tadašnja vlast videla koliko je uporan, kako kaže advokat, krajem osamdesetih uoči proslave Nove godine, donet je zakon po kojem se sve što je Tito imao proglašava društvenom imovinom, osim čuvena četiri spiska. Advokat je vodio ustavni spor i uspeo da ospori ovaj zakon.  – Kada je Tito umro, formirana je državno-partijska komisija koja je obavila popis njegove zaostavštine. Napravljena su četiri spiska, a na tri je zaostavština označena kao bilo čija. Tu su bile, recimo, muštikle, garderoba i sve to je vredelo oko 100.000 evra. To je posle podeljeno na tri dela, Jovanki i dvojici sinova. Ostatak imovine, četvrti spisak je onda proglašen državnom i službenom tajnom – kaže Fila.

Taj spisak, prema njegovim rečima, niko nikad nije video.

– Tu je, na primer, ogroman broj automobila, jer su brojni svetski proizvođači Titu poklanjali vozila. Zatim, zanatlije su mu poklonile zlatnu kočiju, tu su bili fotoaparati, puške, knjige, umetničke slike, a imao je i 40 konja od kojih 15 lipicanera. Sve je to bilo njegovo privatno vlasništvo – tvrdi Fila.

Bitno je naglasiti da, osim malog vinograda koji je za života otkupio i poklonio sinu Žarku, Tito nije imao nepokretnosti na svoje ime.

– Svi pokušaji da dođemo do četvrtog spiska pokretne imovine su do danas propali. Navodno, 2001. godine on je izgubljen. Trenutno se natežemo sa sudom, kako da dođemo do spiska – zaključuje advokat.    

Danijela Vukosavljević