Комитет правника за људска права (Јуком) и Геј–стрејт алијанса упутили су јуче државним институцијама Иницијативу за допуну Закона о изменама и допунама Кривичног законика Републике Србије који је 31. јануара упућен Скупштини на усвајање. Иницијатива за допуну предложеног закона коју су израдиле ове две организације односи се на увођење института злочина из мржње у КЗ и садржи његову дефиницију, допуне појединих чланова Кривичног законика, при чему би се мотив мржње узимао у обзир као отежавајућа околност и за оваква дела одмеравала већа казна.

Злочин из мржње се према овом предлогу дефинише као свако кривично дело из Кривичног законика учињено према било ком лицу или групи лица из мржње засноване на раси, боји коже, етничкој или националној припадности, вероисповести, политичком или другом убеђењу, језику, полу, сексуалној оријентацији, родном идентитету, старости, здравственом стању, инвалидитету, образовању, друштвеном положају, социјалном пореклу, имовном стању или неком другом личном својству, истиче се у саопштењу за јавност Комитета правника за људска права и Геј–стрејт алијансе.

Државни секретар у Министарству правде Слободан Хомен у разговору каже да подржава ову иницијативу и истиче да Кривични законик треба озбиљно променити и у њега увести низ нових облика кривичних дела као што је злочин из мржње. Радна група која ради на изменама и допунама овог закона вредно ради и ово кривично дело ће сигурно бити саставни део Кривичног законика за два до три месеца, уверава Хомен.

– Из разлога хитности, односно усклађивања нашег са европским законодавством, одлучили смо да се у Кривични законик сада унесе кривично дело злоупотребе службеног положаја, јавно подстицање на тероризам и врбовање и обучавање за тероризам и да из њега избришемо кривично дело клевете и увреде. Остале промене, између осталих и злочин из мржње, биће уведене у Кривични законик за два-три месеца – закључује државни секретар Министарства правде.

Др Милан Шкулић, професор Кривично-процесног права на Правном факултету у Београду, каже да неоспорно постоје нека кривична дела код којих је мржња мотив за чињење кривичног дела – на пример, ако се убиство учини из крвне или друге безобзирне освете, оно постаје тешко убиство. Он, међутим, сматра да нема потребе за увођењем овог института, јер садашњи Кривични законик даје могућности за санкционисање кривичних дела учињених из „специфичне мржње”, као што је, на пример, мржња према националној, верској и расној групацији.

– Ја лично осуђујем злочин из мржње, али мислим да због тога не треба мењати Кривични законик, јер он даје могућности да се на одговарајући начин санкционишу кривична дела. Када се ради о кривичном делу изазивања националне и верске мржње, односно било ком кривичном делу које је учињено из мржње према припадницима неке мањинске групације, санкције су обично веома високе. Увек околност, односно мотив утиче на висину казне. Ако је тај мотив мржња, онда је то за суд отежавајућа околност – истиче проф. др Шкулић.

К. Ђорђевић