Влада Србије донела је одлуку о образовању комисије која треба да предложи локацију за трајно одлагање радиоактивног отпада из Института за нуклеарне науке „Винча”, објављено је у „Службеном гласнику”. Комисија треба да предложи локацију у складу са одговарајућим просторним, односно урбанистичким планом. Ова комисија, такође, треба да припреми тендерску документацију за пројектовање и изградњу трајног одлагалишта радиоактивног отпада на одабраној локацији у Србији.

За председника комисије, која има десет чланова, именована је Уранија Козмидис-Лубурић државни секретар Министарства науке. Комисија је дужна да Министарству науке достави извештај са предлогом локације за трајно одлагање радиоактивног отпада најкасније у року од 90 дана од дана ступања на снагу одлуке о њеном оснивању.

Ако би након одређивања локације одмах почеле припреме на изградњи одлагалишта радиоактивног отпада радови би трајали најмање пет до седам година, процењују у Институту „Винча”. Треба наћи локацију удаљену око седам километара од најближег насељеног места, па купити земљу, ископати јаму дубине око 10 метара, обложити је бетоном. Претходно је потребно припремити, то јест препаковати и прерадити отпад, сместити га у металне буриће, пребацити у бетонске контејнере, убацити у бетонску јаму, прелити шљунком, залити бетоном, поравнати земљом и засадити траву. Тако су урадили Французи, што би, по процени стручњака из „Винче”, било једно од бољих решења за нашу земљу. Немци су радиоактивни отпад сместили у рудник соли, Швеђани у гранитну стену.

Претходних година било је неколико предлога локација за трајно одлагалиште отпада из Винче. Било је спекулација да се овај отпад одлаже у бившем руднику уранијума Кална подно Старе планине, затим у Алексиначким рудницима, јамама Соколских планина...

Садашњи услови складиштења радиоактивног отпада нису према светским стандардима. Али, Козмидис-Лубурић је истакла да ће изградња „Хангара 3” омогућити Србији да се приближи тим стандардима. Нови хангар биће безбеднији од постојећа два, па ће у њега бити премештен отпад који се чува у тим објектима. У нови хангар ће бити смештени и делови великог нуклеарног реактора чија је декомисија – растављање, деконтаминација и чување – већ почела. Како годинама не ради, велики реактор биће потпуно размонтиран, а његови делови ускладиштени на безбедан начин.

Програм нуклеарне декомисије ВИНД обухвата четири пројекта: извоз озраченог горива у Русију, санацију складишта радиоактивног отпада, декомисију великог реактора и заштиту од зрачења. Пројекат ће стајати 30 милиона долара.

Највећи и најскупљи део посла је транспорт и смештање неискоришћеног нуклеарног горива у Русију, на Урал. Озрачено гориво ће бити извезено у Русију до 2010. године, а, осим Србије, то ће урадити још 15 земаља које поседују руске реакторе, док ће земље са америчким реакторима гориво вратити у САД.