Погледате ли криве старости Француске академије и Српске академије наука и уметности, у најмању руку изненадићете се. Због чега?

Зато то што се у у великој мери поклапају, уз занемарљиво одступање (0,95 одсто). И ту, по свему судећи, престаје свака сличност. Међу француске „бесмртнике”, с непроменљивих 40 часника (numerus clausus), улази се тек на упражњено седиште. Када се неко из бесмртности пресели у вечност.

Али друго по старини учено друштво у свету (основано 1635) није ни у ком случају повод нашем писању.

Професор др Александар Костић, дописни члана САНУ, подухватио се несвакидашњег пописа академика, чије је податке недавно представио на скупу у здању у Кнез Михаиловој 35. Завиривши свакоме у крштеницу, обзнанио је то што се навелико говоркало, с мање или више уверљивости. Српски „бесмртници” су прилично времешни, упркос више пута понављаним најавама подмлађивања!

И ако сте похитали да ликујете, за часак застаните. Зашто? Из упоређивања с три иностране – хрватске (ХАЗУ) и две француске (Француска академија и Француска академија наука) – произлази да у прве три, укључујући САНУ, знатних разлика нема. У Француској академији наука је за, отприлике, осам година нижа старост.

У Српској академији наука и уметности просек износи 72 године, с тим што га подижу редовни чланови – 76,4 (дописни 65,14). Најмање их је у узрасту од 50 до 60 лета (14 одсто), после чега се, на волшебан начин, три поворке уређују с износом од приближно тридесетак процената.
Гро чланова (редовних и дописних) има од 60 до 90 година – 86 одсто, с тим што у очи упада да је највећи број првих (42 посто) зашао у девету деценију живота.

У укупном збиру највремешнији су историчари, најмлађи медицинари. Нека неко каже да се потоњи, сходно својем занимању, не подмлађују. А за историчаре је ионако пожељно да дуго памте. Иде ли то без искуства дуговечности?

У 19. столећу међ’ академике у Србији ступало се с готово пет година мање у личном животопису (просек: 55,5).

Колико се дуго чека на прелазак у редовни састав?

Прелиставајући показатеље за свих осам одељења, уочљиво је да ликовни и музички уметници, писци и језикословци и хемичари и биолози, чак и медицинари, најбрже напредују. Као да су возили најбржом траком до циља.

Најспорији су математичари, физичари и геонаучници.

Ако сте помислили да је руководство изостављено, погрешили сте. Изабрани у Председништво САНУ имају, опет у просеку, 79 година, а Извршног одбора две више. У ХАЗУ је 69,4 године, а у Француској академији наука 72. (За Француску академију чињеницу нису биле доступне.)

„Приказане анализе треба схватити као резултат пилотског истраживања, а не као свеобухватан и коначан увид у старосну структуру чланова САНУ”, упозорава проф. др Александар Костић. „Мишљења сам да би било од изузетног значаја и несумњиве користи уколико би се осмислио интерни пројекат који би, поред старосне структуре чланова САНУ, обухватио статистичку анализу свих аспеката делатности САНУ. Тиме би Академија добила прецизнију слику о себи и својој делатности, што би јој омогућило да се јасније одреди према академијама у свету, али и научним и образовним институцијама у земљи.”

Важније од свега јесте да је начињен први корак у суочавању са стварношћу. Кудикамо више ћемо сазнати када се буде проучило колико је ко од српских академика задужио отечество, када се буде зашло у осетљиво и драгоцено подручје – стваралаштво.

Каква ли нас тек изненађења (угодна и неугодна) тада очекују?

Перјаница Петровић

Физичар Зоран Петровић је најмлађи редовни члан САНУ (рођен 1954), а композиторка Исидора Жебељан дописни (1967). Као што видите, статистика не изоставља дамске године.

Најстарији су писац Добрица Ћосић и језикословац проф. др Иштван Сели, који су исписници – 1921.

У редовном звању најдуже борави математичар Богољуб Станковић – од 1972. године – који је, уједно, пре свих из садашњег састава постао дописни члан (1963).