Контроле тржишних инспектора показале су да већина трговаца у Србији, хтели то или не, поштује Уредбу о ограничавању трговачких маржи.

– Резултати говоре да свега 186 трговаца у Србији није примењивало Уредбу. То је свега шест одсто контролисаних фирми. Од четвртог до 23. jануара, тржишна инспекција је обавила 3.423 контроле и утврђено је да 3.237 трговаца или 94 процената контролисаних поштује слово ове уредбе – наводе у Министарству пољопривреде и трговине, додајући да је највише прекршаја било првих дана њене примене. Како је време одмицало, тај број се драстично смањивао.

– Највише неправилности је било код меса и млечних производа, нарочито јогурта где су затечене марже и до 60 одсто – наводе у Министарству.

Под лупом инспектора најпре су били велики трговински ланци, попут „Делеза”, „Идее”, „Меркатора”, „Веропулоса”, „Универекспорта” и „Роде”, па тек онда мањи трговци локалног и регионалног значаја. На крају су на ред дошле и мање, специјализоване продавнице, какве су месаре, пекаре, рибарнице и продавнице млечних производа.

И док су у надлежним институцијама задовољни спровођењем уредбе, исто је и у организацијама за заштиту права потрошача. Поздрављају смањење маржи, јер истичу да су тако купци добили прилику да купују јефтиније основне намирнице намирнице.

– То је била добра одлука, јер и у Европи марже на основне животне намирнице износе десетак одсто. Треба подсетити и да је Република Српска прописала висину маржи, а чак је и Словенија, као чланица ЕУ, донела кодекс, где трговцима препоручује висину маржи – рекао је Горан Паповић, председник Националне организације потрошача Србије.

Трговци, међутим, и то нарочито они мањи, не крију незадовољство. Кажу да је њихово пословање доведено у питање.

– Проблем је што код малих трговаца основне животне намирнице и цигарете чине од 50 па до чак 70 одсто промета, те су они у јануару и фебруару забележили губитке, што због смањења маржи, што због пада промета који је уобичајен у ово доба године. Битно је истаћи и да они не могу као велики трговци да надокнаде смањење маржи тако што би цене стотинак других артикала подигли неприметних пола или један проценат – каже Драгољуб Рајић, портпарол Уније послодаваца Србије, додајући да би то што су самосталне трговинске радње погођене, требало да буде аларм.

–  Оне учествују са 50,5 одсто у укупној малопродаји Србије, а да је њихово лоше пословање разлог за забринутост потврђује и податак да у њима ради 121.000 људи. Поређења ради, у средњим и великим трговинским ланцима тренутно је запослено између 56.000 и 57.000 радника. Осим тога, важно је подсетити и да је у току 2011. године затворено око 2.000 самосталних трговинских радњи у Србији – закључује Рајић.

Александар Чокорило, председник друштва трговаца Новог Сада, удружења које окупља 150 власника са око 350 продајних објеката, такође исказује незадовољство Уредбом.

– Ми ту одлуку поштујемо, али су резултати јако лоши. У јануару смо имали губитак од три до пет одсто, па је стотинама људи у Новом Саду посао угрожен. Уредбу о хлебу смо преживели, али ову ћемо тешко, јер нам је сада дириговано готово 80 одсто цена – наводи он.

Према одредбама Уредбе, која важи од почетка ове године, трговачка маржа не може бити већа од десет одсто на пшенично брашно типа 400 и 500, сунцокретово уље, термички обрађено кравље млеко (пастеризовано и стерилизовано), јогурт, бели кристални шећер, свињско, говеђе и кокошје свеже месо и слатководну рибу.

С. Деспотовић

-----------------------------------------------------------

Уредба о хлебу до 31. марта

Уредба о хлебу, којом је цена векне „саве” максимирана на 44 динара важи до 31. марта 2012. године, кажу у Министарству пољопривреде и трговине.

– Тржишни инспектори то редовно прате и проверавају. Прошле године је урађено 2.327 контрола, а број предузетих мера је занемарљив. На основу извештаја добијених од начелника тржишне инспекције, констатујемо да је снабдевеност тржишта том врстом хлеба задовољавајућа – наводе у министарству.