Samo javni tužilac– to je najkraći odgovor na pitanje ko je u Srbiji ovlašćen da traži zabranu emitovanja snimka nastupa muzičara poput Marka Perkovića Tompsona. Ili koncerta, pod uslovom da on ikada odluči da zapeva svoje pesme poput one „Jasenovac i Gradiška Stara” pred ovdašnjom publikom. Miloš Živković, asistent na Pravnom fakultetu u Beogradu, dodaje da po svemu sudeći ni zbog emitovanja snimka koncerta „Bilo jednom u Hrvatskoj” prošle nedelje uveče – niko neće biti odgovoran. Nema osnova za to.

– Odgovornost nije predviđena našim sadašnjim propisima i niko neće pravno odgovarati za to što je emitovan snimak tog Tompsonovog koncerta na „Maksimiru” – uverava naš sagovornik. – Ipak, kad je reč o odgovornosti za širenje mržnje – ona je moguća, ali opet da se zna: za inostrane programe trenutno ne odgovara niko. Neka domaća televizija sa sedištem u Beogradu, na primer, može da bude kažnjena po našem zakonu, ali „Diskaveri” ili HRT, koji ovde nisu dobili dozvole, ne podležu sankcijama naše države. Onda bi, dakle, bilo logično da su odgovorni kablovski distributeri koji ih „propuštaju” do gledalaca u Srbiji. Pošto takvih propisa nema, niko ne može odgovarati, i ja to kao medijski pravnik vidim kao problem.

A šta nam to nedostaje da bismo imali medijski štit za male ekrane?

– Problem je u zakonodavstvu, jer Republička radiodifuzna agencija još nije donela propis po kome bi kablovske operatere i programe unutar kablovskog sistema stavila pod svoj nadzor. To je nedostatak u normativnom delovanju RRA – objašnjava Živković, koji dobro poznaje medijsko pravo a i praksu, pa kaže da potpuno razume zašto nije lako ni javnom tužiocu. Ne može ni on da prati šta se emituje na 160 kanala, još u julu, u vreme odmora, u nedelju uveče.

Naš sagovornik dodaje da o zabrani širenja informacija u Srbiji odlučuje sud na predlog javnog tužioca u posebnom postupku, u skladu sa Zakonom o javnom informisanju. Ti uslovi su dosta strogi i o zabrani mora da odluči sud. Zabraniti širenje informacija unapred vrlo je teško, pošto su uslovi veoma strogi, naglašava Miloš Živković. A to što je Tompson „persona non grata” na koncertima u nekim zemljama Evrope…

– U Holandiji, Austriji, Švajcarskoj zabranjeno je održavanje njegovih koncerata, ali ne i prodaja ce-de-ova, jer je tamošnja javnost, pre svega naši ljudi koji tamo žive, reagovala upozoravajući da dolazi čovek koji veliča zločine iz Drugog svetskog rata, genocid. Zato su te države, osetljive na takav rečnik i simbole, i zabranile da kod njih svira i peva. To što su oni tamo tako reagovali za nas ne mora ništa da znači. Naš javni tužilac ne može da kaže: „Pošto su njemu 2006. zabranili koncert u Holandiji, mi zabranjujemo emitovanje koncerta”. Ne, to se uvek gleda posebno, kao konkretan slučaj, događaj.

Živković ističe da mi nismo autoritarno društvo kao u vreme jednopartijskog sistema, kada je javni tužilac mogao da radi bez suda a po sopstvenom uverenju. To što su uslovi da se unapred zabrani širenje informacije vrlo strogi – ne znači da onaj ko je emitovao tu informaciju ne može naknadno da odgovara.

– Konkretno, to znači da niko ne može da zabrani gostovanje Marka Perkovića, pričam teoretski, na Radio-televiziji Srbije u emisiji „Ključ”, makar on bio deklarisani proustaški orijentisan muzičar. Ali, on će odgovarati za sva krivična dela koja počini tokom svog gostovanja, a eventualno i medij koji ga je pozvao – ističe Živković.

Interesantno je da se i hrvatska javnost ustalasala zbog snimka Tompsonovog koncerta. Na vrlo čitanom sajtu index.hr ima i kritika zbog „kulturocida HRT-a nad Hrvatskom u glazbenom smislu”…

Rajna Popović