Само јавни тужилац– то је најкраћи одговор на питање ко је у Србији овлашћен да тражи забрану емитовања снимка наступа музичара попут Марка Перковића Томпсона. Или концерта, под условом да он икада одлучи да запева своје песме попут оне „Јасеновац и Градишка Стара” пред овдашњом публиком. Милош Живковић, асистент на Правном факултету у Београду, додаје да по свему судећи ни због емитовања снимка концерта „Било једном у Хрватској” прошле недеље увече – нико неће бити одговоран. Нема основа за то.

– Одговорност није предвиђена нашим садашњим прописима и нико неће правно одговарати за то што је емитован снимак тог Томпсоновог концерта на „Максимиру” – уверава наш саговорник. – Ипак, кад је реч о одговорности за ширење мржње – она је могућа, али опет да се зна: за иностране програме тренутно не одговара нико. Нека домаћа телевизија са седиштем у Београду, на пример, може да буде кажњена по нашем закону, али „Дискавери” или ХРТ, који овде нису добили дозволе, не подлежу санкцијама наше државе. Онда би, дакле, било логично да су одговорни кабловски дистрибутери који их „пропуштају” до гледалаца у Србији. Пошто таквих прописа нема, нико не може одговарати, и ја то као медијски правник видим као проблем.

А шта нам то недостаје да бисмо имали медијски штит за мале екране?

– Проблем је у законодавству, јер Републичка радиодифузна агенција још није донела пропис по коме би кабловске оператере и програме унутар кабловског система ставила под свој надзор. То је недостатак у нормативном деловању РРА – објашњава Живковић, који добро познаје медијско право а и праксу, па каже да потпуно разуме зашто није лако ни јавном тужиоцу. Не може ни он да прати шта се емитује на 160 канала, још у јулу, у време одмора, у недељу увече.

Наш саговорник додаје да о забрани ширења информација у Србији одлучује суд на предлог јавног тужиоца у посебном поступку, у складу са Законом о јавном информисању. Ти услови су доста строги и о забрани мора да одлучи суд. Забранити ширење информација унапред врло је тешко, пошто су услови веома строги, наглашава Милош Живковић. А то што је Томпсон „персона нон грата” на концертима у неким земљама Европе…

– У Холандији, Аустрији, Швајцарској забрањено је одржавање његових концерата, али не и продаја це-де-ова, јер је тамошња јавност, пре свега наши људи који тамо живе, реаговала упозоравајући да долази човек који велича злочине из Другог светског рата, геноцид. Зато су те државе, осетљиве на такав речник и симболе, и забраниле да код њих свира и пева. То што су они тамо тако реаговали за нас не мора ништа да значи. Наш јавни тужилац не може да каже: „Пошто су њему 2006. забранили концерт у Холандији, ми забрањујемо емитовање концерта”. Не, то се увек гледа посебно, као конкретан случај, догађај.

Живковић истиче да ми нисмо ауторитарно друштво као у време једнопартијског система, када је јавни тужилац могао да ради без суда а по сопственом уверењу. То што су услови да се унапред забрани ширење информације врло строги – не значи да онај ко је емитовао ту информацију не може накнадно да одговара.

– Конкретно, то значи да нико не може да забрани гостовање Марка Перковића, причам теоретски, на Радио-телевизији Србије у емисији „Кључ”, макар он био декларисани проусташки оријентисан музичар. Али, он ће одговарати за сва кривична дела која почини током свог гостовања, а евентуално и медиј који га је позвао – истиче Живковић.

Интересантно је да се и хрватска јавност усталасала због снимка Томпсоновог концерта. На врло читаном сајту index.hr има и критика због „културоцида ХРТ-а над Хрватском у глазбеном смислу”…

Рајна Поповић