На уградњу вештачког кука у Србији чека 9540 особа. На кук који ће пацијенту омогућити покретљивост, али и дужи животни век, најдуже се чека на ортопедским одељењима у централној Србији – 22 месеца, дакле безмало две године, док је у Београду просечно најдуже време чекања на протезу кука око 16 месеци. У Војводини су најефикаснији – 9,3 месеца или 279 дана.

Ово је део података, који је саопштен на недавно одржаној Националној конференцији о сталном унапређењу квалитета здравствене заштите у Србији, а односи се на врло актуелну тему –листе чекања за поједине операције или за уградње протеза или других медицинских помагала. Аутори студије су др Слободанка Гајић, др Ферида Басиони-Станковић и Зоран Каљевић. Истина, „пресек” је урађен са последњим даном 2008. године, а како је иза нас већ две трећине 2009. године приказани бројеви су сигурно незнатно измењени, али не статистички значајно, јер практично колико људи се „скине” са дневног реда толико нових се у току наредне године упише на листу чекања. На пример, у току прошле године широм Србије урађено је 9.574 коронарографије, снимања срца у ангиосалама, али је исте године број новоуписаних на листу био 9.942. Просечна дужина чекања на коронарографију је од 47 до 118 дана, а према званичним подацима на листи чекања за ову интервенцију је 3.687 пацијената.

Истине ради, не постоји ниједна европска земља у којој нема листе чекања и према тврдњама директорке Републичког фонда за здравствено осигурање Светлане Вукајловић на поједине процедуре у неким земљама које су богатије од Србије чека се и дуже него код нас. На пример у Немачкој пацијенту се за септембар заказује снимање једног бубрега, а за други се у исту установу враћа – у марту идуће године. У Словенији и Хрватској на уградњу кука минимално се чека годину дана, а ниједан преглед на скенеру или магнетној резонанци ако не улази у сферу хитног није могуће урадити за мање од три до пет месеци. Ако се нечим можемо похвалити то је податак да се 60 одсто свих прегледа на скенеру у Србији обави у току 30 дана и да је у 2008. години урађено 68.005 оваквих снимања само у државним установама. Безгранично веровање у свемогућност прегледа на скенеру, многе наше грађане одводи у приватне ординације управо због снимања на скенеру. Чак 74 одсто свих прегледа на скенеру односи се на снимање мозга и лобање (ендокранијума) и кичменог стуба.

Просечна дужина чекања на магнетну резонанцу у Србији је од 33 до 100 дана, а прошле године је урађено 39.087 ових прегледа у државним установама.

Међутим, оно што је код нас неопходно урадити је „формирање јединствене, националне листе чекања и веће учешће института и завода за јавно здравље у логичкој контроли”, како су сугерисали аутори извештаја.

Интервенције на срцу у кардиохирургији су једно од највећих „уских грла” у здравству Србије упркос повећању броја нових ангиосала. Неки хирурзи тврде да је управо већи број дијагностикованих узрок што је већи број кандидата за ове операције, али капацитети у области интензивних јединица и кардиохируршких центара у Србији нису знатно мењани. Тако је, према званичној статистици, укупан број оних који чекају на „бај пас” 2219, а на ову интервенцију чека се од 140 дана до 160 дана.

Знатно боље стање него што је било у претходних пет година је у области офталмологије, па операција катаракте и уградња сочива у државним клиникама лане је урађена код 3704 пацијента, а просечна дужина чекања је око три месеца. Од укупног броја свих пацијената који чекају на ову операцију, трећина, тј. 34 одсто је на листи Очне клинике Клиничког центра Србије и Очне клинике КБЦ „Звездара”.

Министар здравља професор др Томица Милосављевић је на основу резултата истраживања о томе колико су грађани Србије задовољни како се лече и какву услугу добијају у здравственим установама закључио да је „испитивање корисника здравствених услуга показало да задовољство расте, као и да расте задовољство запослених унутар здравственог система”. Он је додао и да је „за око половину смањен број оних који би напустили друштвену здравствену установу и отишли у приватну праксу или у неки други систем ван здравственог, што је добар знак, јер ће наредна, 2010. година бити у знаку почетка примене плаћања услуга у болницама по дијагностички сродним групама, плаћања у домовима здравља по моделу капитационе формуле (према изабраном лекару) и плаћања рада у апотекама по пруженој услузи”.