Meni

Društvo

U Srbiji boravi oko 270 azilanata

Priče o hiljadama azilanata su izmišljotina koja u migracionim službama izaziva podozrenje, tvrdi Vladimir Cucić

Azilanti u Banji Koviljači Foto A. Vasiljević

Azil u Srbiji, do sada su dobili po jedan Somalac, Iračanin i Kopt iz Egipta. Dokumenta Srbije dobili bi i atletičari iz Somalije, o kojima su mediji izveštavali kao budućim reprezentativcima nove balkanske domovine, ali su oni „otrčali” dalje na zapad. Naime, dok čekaju odluku vlasti, što je procedura koja traje nekoliko meseci, tražioci azila po pravilu „nestanu” iz domaćih prihvatnih centara i ilegalno napuste Srbiju. Svoju sreću, ipak, potraže u nekoj od bogatih država EU.

– Priče o hiljadama azilanata su čista izmišljotina koja u migracionim službama od Mađarske do Norveške izaziva podozrenje prema našoj zemlji. U Srbiji trenutno boravi oko 270 stranaca koji traže azil i smešteni su u centrima u Banji Koviljači i Bogovađi, u kojima ima 87, odnosno 180 kreveta. Centri nisu zatvorenog tipa, azilanti od MUP-a Srbije dobijaju dokument – prijavu boravka, a skoro svi poseduju i svoja lična dokumenta. U ovim objektima postoji kućni red čije kršenje, kada je reč o napuštanju objekta bez dozvole, sa sobom povlači gubitak prava na smeštaj – kaže Vladimir Cucić, komesar za izbeglice Srbije.

Prema njegovim rečima, rešenje problema tražilaca azila nisu ni hermetički zatvorene granice van zvaničnih prelaza, ni držanje ovih stranaca u kampovima zatvorenog tipa, već – sklapanje i poštovanje sporazuma o readmisiji. To je proces njihovog vraćanja u državu iz koje su ušli u zemlju u kojoj traže azil.

– U tom smislu od velikog značaja je sporazum o readmisiji naše zemlje sa Makedonijom, odakle većina stranaca ilegalno ulazi u Srbiju – ističe Cucić.

Razlog za to je geografske prirode – ilegalni prolaz na zapad preko Bugarske i Rumunije otežava Dunav, a na pravcu preko Albanije, Crne Gore, BiH i Hrvatske ima mnogo granica.

Objekat u kojem se nalazi centar u Bogovađi zapravo je odmaralište Crvenog krsta, organizacije koja po ugovoru obezbeđuje i ishranu za azilante.

– Odnedavno naša Služba traženja angažovana je na pružanju pomoći azilantima, budući da se tokom migriranja iz Azije ili Afrike u države EU često izgubi kontakt među članovima porodica. Na primer, deo porodice stigne u Švedsku, pa se preko Crvenog krsta raspituje za srodnike koji su možda u Srbiji – objašnjava Vesna Milenović, generalni sekretar Crvenog krsta Srbije.

Ova organizacija bila je aktivna i zimus kada se u Subotici, po hladnoći i snegu, grupa azilanata našla na otvorenom prostoru. Dok su boravili u ovom gradu, u jednom objektu obezbeđeni su im smeštaj i hrana. Nekoliko mladih azilanata, iako u centrima u Banji Koviljači i Bogovađi postoji izgrađen sistem brige o maloletnicima, boravi u Zavodu za vaspitanje dece i omladine u Beogradu. U Komesarijatu za izbeglice Srbije kažu da će ih uskoro preuzeti i pružiti im adekvatan tretman.

M. Galović

-----------------------------------------------------------

O azilu odlučuju kancelarija MUP-a i komisija

Postupak u zahtevima za azil u prvom stepenu vodi Kancelarija za azil MUP-a Srbije. Komisija za azil odlučuje u drugom stepenu, a čine je predsednik i osam članova koje imenuje vlada na period od četiri godine.

objavljeno: 06.06.2012

Poslednji komentari

Trebalo bi da NAM LASKA | 07/06/2012 11:20

... da ih ima i "takvih" koji misle "da je jos uvek bolje u Srbiji, nego kod njih" !

Za Vaš uređaj postoji Andorid aplikacija, želite li da je instalirate?

Instaliraj Kasnije