Друштво

У Србији дуплиран број алкохоличара

У порасту и различити стресни поремећаји, депресија и суицидност, каже др Душица Лечић-Тошевски, председница Националне комисије за ментално здравље

Светски дан менталног здравља, који се у целом свету обележава 10. октобра, био је прилика да се подсетимо да је 70 милиона људи у свету зависно од алкохола, 24 милиона особа болује од шизофреније, 50 милиона људи пати због епилепсије, сваке године између десет и двадесет милиона људи покуша самоубиство, а милион људи се убије. Епидемиологија душевног здравља сведочи да ће свака четврта особа на планети током свог живота имати неки ментални поремећај.

Број душевних поремећаја у порасту је свуда у свету, па и у нашој земљи, која је готово две деценије била „измештена” из дефиниције нормалног живљења, истакнуто је на јучерашњој струковној конференцији посвећеној промоцији менталног здравља коју су заједнички организовали Национална комисија за ментално здравље и хуманитарна организација „Каритас” Србије и Црне Горе.

Истичући да слоган овогодишњег Светског дана менталног здравља гласи „Душевна болест није заразна, али равнодушност јесте”, професор др Душица Лечић-Тошевски, председница Националне комисије за ментално здравље и директорка Института за ментално здравље у Београду, упозорила је да статистика о распрострањености менталних поремећаја у нашој земљи сведочи да су у порасту различити стресни поремећаји, депресија и суицидност, а број зависника од алкохола у последњих неколико година повећан је – сто одсто.

„Након две деценије стресног живљења, политичких ковитлаца, санкција и бомбардовања, квалитет живота наших грађана битно је нарушен у свим сегментима. Резултати најновије међународне студије, која је рађена у протекле четири године и у којој је учествовало више од 5.000 испитаника из целе Европе, укључујући и 640 испитаника из Србије, сведочи да распрострањеност анксиозних поремећаја у нашој популацији износи 24 одсто, заступљеност агорафобичних поремећаја износи 12,4 одсто, свака десета особа у нашој земљи пати од паничног поремећаја, а осам година након бомбардовања чак 18 одсто особа у општој популацији има симптоме посттрауматског стресног поремећаја”, истакла је др Душица Лечић-Тошевски, која се налази на месту координатора психијатрије за централну Европу Светске здравствене организације.

Она је такође подсетила да у Србији постоји 46 болничких установа у којима се лече особе са менталним поремећајима, просечна дужина лечења психијатријских пацијената креће се од 31 до 153 дана, а о менталном здрављу нашег народа брине 947 психијатара.

К. Ђорђевић
објављено: 11/10/2008

Последњи коментари

laky  | 11/10/2008 00:31

Ova konstatacija nije tacna , jer pociva na kabineckoj proceni?
Alkoholicara u Srbiji je tolika da se u odnosu na pre 20 godina ucetorostrucila?
Ovu brojnost alkoholicara cine OMLADINA I LJUDI NA IVICI BEDE ZIVOTA?, sto je i goloim okom vidljivo na ulici a da ne govorim po kaficima, stanovima a u kafanama nema jer i njih vise nema?
laky

vitez p | 12/10/2008 13:29

Naravno,kad se pivo tretira kao hrana i zato nije akcizna roba.Politicari zadovoljni,pivare zadovoljne,nacija propada...

социјални радник  | 12/10/2008 18:13

„Душевна болест није заразна, али равнодушност јесте”, каже .... овде.
Као социјални радник који чланове тзв. проблемских породица, тј. родитеље ѕависнике од алкохола и других сусптанци упућује у Институт ѕа ментално ѕдравље ради лечења, могу да кажем истину. У том институ третирају се пацијенти који имају много пара да би платили лечење. Остали ѕависници остају испред врата у Палмотићевој. Не помаже им ни ѕаштитник права пацијената јер он штити директорку. Према томе 'ментално поремећених је све већи број, то није зараѕно у буквалном смислу те речи, али је ѕараѕна равнодушност и похлепа психијатара. Исто би било и да их је 10.000, уместо овог броја,који је ...навела.