Србија има 22.663 лекара, више од половине има звање специјалисте, али у државним клиникама у Београду и општим болницама у унутрашњости нема довољно анестезиолога, радиолога, кардиохирурга и патолога. По подацима Медицинског факултета у Београду годишње специјалистички испит положи око 550 лекара. Институт за јавно здравље „Др Милан Јовановић Батут” два пута у току године прави пресек броја специјалиста, а према последњим доступним подацима, 1. јануара прошле године у Србији је било чак 1980 интерниста, 1630 специјалиста опште медицине, 1.160 гинеколога, 1718 дечјих лекара. По бројности следе анестезиолози (692), радиолози (573) специјализацију из физикалне медицине и рехабилитације има 609 лекара, као и 422 офталмолога. Али, зато имамо само 15 специјалиста дечје неуропсихијатрије, 66 максилофацијалних хирурга, 20 дечјих неуролога, 26 грудних хирурга...

Према бројкама, дакле, пацијенти би требало на сваки специјалистички преглед брзо да буду примљени, али нажалост, у пракси није тако, јер су постојећи кадрови лоше распоређени по регионима. Многи од њих одлазе да раде у иностранство – у Либију, Словенију, или Немачку, али и у Америку и Аустралију.

– У изменама Закона о здравственој заштити које ћемо предложити по хитном поступку, предвиђамо да за дефицитарне медицинске гране за лекаре одобримо специјализације убрзано, одмах после завршеног лекарског стажа и положеног стручног испита. Али, сигурно ћемо тражити од њих да не могу да напусте здравствену установу у дуплом временском периоду од оног у којем су се обучавали – каже министар здравља др Зоран Станковић. 

Професор Медицинског факултета др Момчило Ђорђевић, иначе неурохирург по специјалности, каже за „Политику” да се лекари „селе” на нивоу целе Европе: Срби одлазе у Немачку или Чешку, Чеси и Пољаци хрле у Немачку или Британију, а Енглези пут Америке.

– Одувек је било тога, али новост је то што држава има другачији однос према професији. Пао је углед лекара, па кад их не поштује ни држава, ни пацијенти, ни финансијери, они одлазе. Такође, одувек постоје дефицитарне гране медицине и то не само у Србији, већ и у Русији и Америци, а међу њима доминирају анестезиолози и радиолози – сматра др Ђорђевић.

Да ли држава има начина да обавеже једног лекара школованог из буџета да остане и ради у Србији неко време?

– Држава би законском клаузулом могла да обавеже лекара који је завршио државни факултет да ради одређени број година у својој земљи, али то се нигде не ради. Школовање се сматра модерном демократском тековином, а либерални однос је да свршени академац може да иде тамо где му је боље. Није у реду ни садашњи крут став по питању дефицитарности неких специјалности. Ако нема радиолога, нека држава затражи вишак радиолога из Бугарске, Русије или Азербејџана, као што су наши лекари одлазили у Немачку, када је тамо постојао дефицит ових специјалности. Такође, неопходно је и скратити период чекања на специјализацију. У Немачкој радиолог у приватној ординацији зарађује четири пута више од хирурга, јер их нема и то се додатно плаћа – став је професора Ђорђевића.

Председник Српског лекарског друштва професор др Радоје Чоловић, иначе хирург, сматра да апсолутно немамо законску могућност да лекаре школоване у Србији обавежемо да остану овде и да раде.

– Зашто бисте лекару забрањивали да одлази у иностранство, када у Србији не можете да му обезбедите посао, а запослење се последњих десетак година обично обавља по партијској линији. Најбољи лекари су нам зато отишли. Велика штета нанета је забраном волонтерских специјализација, када свршеним лекарима нити је дата могућност да се запосле, нити да наставе школовање о свом трошку – наводи др Чоловић.

-------------------------------------------------------------

Незапослено 3.000 лекара

Укупно чак 13.826 лекара има неку специјализацију, што је више од половине од укупног броја лекара. Томе треба додати и број од око 3.000 незапослених медицинских стручњака. Ни у једној државној институцији не постоје подаци колико наших лекара ради у иностранству. Уосталом, када заврше медицински факултет, нису у обавези да остану и раде у Србији.