У нашој земљи сваке године од рака оболи око 30.000 људи, а умре приближно 20.000 особа. По подацима о главним узроцима смрти у Србији из статистичког годишњака за 2006. годину, малигне болести су на другом месту, са 19 одсто. Утисак је, међутим, да од рака у последње време људи болују много више и да је све чешћи међу млађим људима. Читуље су пуне слика и имена оних који су умрли после „кратке и опаке болести” што је постао еуфемизам за реч рак, која се не изговара и не пише чак ни у умрлицама.

Директор Института за радиологију и онкологију Србије, професор др Ненад Боројевић, међутим, подсећа да статистика показује да је рак ипак и даље болест старих. Вероватноћа да ћемо оболети од рака пре свега расте са годинама, а распрострањено мишљење да од рака све више умиру млади више је утисак него стварно стање, мада је истина да се старосна граница померила наниже. Од укупног броја оболелих од рака, само 30 одсто пацијената ће ову болест добити пре 50. године, а још мањи проценат пре четрдесете године, кажу подаци Регистра за рак.

Оно што нико не негира јесте да су малигне болести у последњих шест година у Србији у сталном порасту: у 2001. години забележено је 17.917 умрлих, док је у 2006. години тај број порастао на 20.217. Зашто је то тако?

– Пораст броја оболелих од малигних болести је очекиван, јер са бољим стандардом и урбанизацијом расте и ризик за оболевање од рака. Разлози су промена начина живота и исхране, као и промена окружења. На оболевање од ове опаке болести утичу и мање физичке активности и кретања, наше личне навике, пре свега лоши стилови живота, на пример пушење или гојазност – објашњава онколог-епидемиолог Ана Јовићевић-Бекић са Института за онкологију и радиологију Србије. Она подсећа да је међу факторима ризика за рак дојке нарочито значајан и хормонски статус жена, који зависи од тога да ли је жена рађала, дојила дете, имала први порођај после тридесете године, јер све то утиче, на пример, на структуру дојке и повећава утицај да се нешто нежељено деси. Пушење је за оболевање од рака, по речима наше саговорнице, велики ризик који је могуће елиминисати, али се ипак показује као непремостива тешкоћа.

– Свака жена може да оболи од рака дојке, а стрес на послу, вишак килограма, нерађање детета и недојење, пушење или лоше животне навике само могу бити фактори већег ризика да се болест развије. У нашој средини у неком периоду живота од рака дојке ће оболети свака 12. жена. То каже статистика. Која је то жена? То нико не може да зна – каже др Ана Јовићевић-Бекић.

Правило је да нема правила: листамо историју болести пацијенткиње са раком дојке, која има четрдесет година, пуши, ради стресан посао, живи у граду, мршава је и није рађала, али и картон пуначке домаћице из приградског насеља, која има двоје деце, а коју је задесила иста судбина.

– Људи, нажалост, не схватају озбиљно савете и апеле да престану да пуше. Од 20.000 људи који су умрли од рака трећина је имала рак плућа и били су пушачи. Постоји 12-13 облика малигних обољења која су у директној вези с пушењем, почев од рака усне шупљине, грла, желуца, мокраћне бешике, чак грлића материце, и, наравно, рака плућа – каже др Ана Јовићевић-Бекић.

Др Боројевић указује да се и у богатим и уређеним земљама број оболелих од рака повећава, исто као у Србији, али су те државе успеле да смање број умрлих. Како? Тамо се рак открива у почетној фази, када је излечење извесно, а, с друге стране, имају све могућности да пацијента лече најбољим лековима и методама.

– Ми смо још далеко од тога: рак се код нас открива у одмаклим фазама, када лечење није успешно ма шта да радите – каже др Боројевић. Наду да ће се ствари ипак поправити и код нас полаже у тек започете скрининг програме за рано откривање рака дојке, грлића материце и дебелог црева, а све су озбиљније и кампање за сузбијање пушења.

Разни митови и предрасуде дубоко присутни у свести наших грађана често одмажу у откривању рака на време. Др Јовићевић-Бекић истиче да код нас људи још мисле да не могу добити рак ако од те болести није боловао нико у њиховој породици.

– Прича да „рак не зависи од мене, већ од мојих гена” у великој мери није тачна. Само десет одсто малигних болести доводи се у искључиву везу са наслеђем, а огроман број осталих је без икакве повезаности са генима или само постоји већа или мања склоност. Доказано је да је само пет до 10 одсто случајева рака дојке проузроковано познатим БРКА геном. Постоје тумори које је могуће избећи променом понашања, а рак плућа је типичан пример. Немојте пушити и сигурно ћете смањити ризик од оболевања од рака плућа. Важне су три ствари: да се правилно хранимо, одржавамо идеалну тежину и будемо физички активни. Тиме можемо да смањимо ризик да оболимо – каже докторка.

О утицају стреса, „тешких година” и бомбардовања на пораст броја оболелих од рака у Србији наши саговорници имају истоветан став: не може се извући узрочно-последична веза. Доктори подсећају да је муниција са осиромашеним уранијумом коришћена на подручју Косова, одакле никакви подаци о оболелима не стижу нашим лекарима, а на југу Србије нема одступања од стопе оболевања посматрано у односу на друге регионе. Др Боројевић додаје да је стрес немерљив.

– Док је доказано да исхрана и физичка активност имају утицај и значај за појаву малигне болести код неке особе, за стрес тако нешто није могуће доказати. Стрес којем смо изложени дуго сигурно доприноси појави болести, али никада не можете рећи да је неко добио рак баш зато што је био под стресом. На тај начин се стресом у медицини нико није бавио и када лаици тумаче појаву рака због стреса то је чиста емпирија – каже др Боројевић.