БЕОГРАД – У Србији има око 24.000 интравенских зависника од хероина, а претпостављамо да је неколико стотина хиљада младих зависно од неке врсте дроге, рекао је данас државни секретар Министарства здравља Периша Симоновић, поводом обележавања 26. јуна, Светског дана борбе против злоупотребе дроге који се обележава под мотом „Глобална акција - здраво окружење без дрога”.

Он је додао да, према подацима из марта ове године, неку илегалну врсту дроге током живота конзумирало 16,5 одсто ученка првих разреда средњих школа, при чему је седам одсто ученика првих разреда средњих школа у Србији навело да су бар једном у животу користили марихуану.

Симоновић је нагласио да злоупотреба и последице злоупотребе психоактивних супстанци погађају све друштвене слојеве у свим земљама света, директно се одражавају на здравље и живот људи и подстичу криминал.

„У свету око 200 милиона људи најмање једном годишње узме неку дрогу, а сваке године 200.000 особа умре од последица коришћења дрога”, казао је Симоновић.

Представник УНИЦЕФ-а за Србију Јудита Рајхенберг је казала да је у Србији прошле године око 15 одсто ученика средњих школа користило дрогу, ако и да у Европи има око два милиона зависника од дроге.

Заменик директора полиције Министарства унутрашњих послова Бранислав Митровић је истакао да полицијски органи имају за циљ да се превасходно спречи улазак дроге у школска дворишта што је могуће остварити преко већег броја школских полицајаца.

Митровић је указао на поражавајућу чињеницу да у Србији нема општине у којој нема дроге и да ће МУП због тога ангажовати више полицијских радника на сузбијању те пошасти и у едукацију младих да би се наркоманија спречила колико год је то могуће.

Директорка Института за јавно здравље Србије „Батут” Тања Кнежевић је навела да је у четири регионална центра за лечење зависника од дроге од марта прошле до јуна ове године лечено око 1.057 пацијената.

Кнежевићева је додала да експериментисање са дрогом најчешће почиње са 17 година и да велики проблем представља што се они на лечење јављају тек са 30 година, што представља дуг период конзумирања дроге.

------------------------------------------

У Београду пет наркомана на хиљаду становника

БЕОГРАД – Градски завод за јавно здравље указао је данас да у Београду на сваких хиљаду становника живи пет регистрованих наркомана, односно укупно 7.805 особа.

Стопа укупног броја регистрованих оболелих је 495,2 на 100.000 становника и у сталном је порасту, јер је 1997. била 85,8, 2005. 312,5, а 2009. 470,4, саопштио је Градски завод поводом сутрашњег Светског дана борбе против злоупотребе и кријумчарења дрога који се обележава под мотом „Глобална акција - здраво окружење без дрога”.

Од дрога је 2009. умрло 37 Београђана за разлику од 2008. када је умрло 45, а са наркоманијом као пратећим обољењем умире 25 до 50 људи годишње, што је 0,2 до 0,4 одсто свих умрлих.

Просечна старост у тренутку смрти је око 35 година, а 30 одсто умрлих је млађе од 30, док су 75 одсто лица млађа од 40 година.

Пре 15 година просечна старост регистрованог наркомана је била око 33 године, док је у протеклој години просечна старост новорегистрованих износила око 30 година, подсетио је Градски завод за заштиту здравља.

Међу регистрованима су становници свих београдских општина, а највише оболелих живи на општинама Стари град, Врачар, Савски венац, Палилула и Звездара, а најмање у Сурчину, Барајеву и Сопоту.

Уједињене нације сваке године обележавају Светски дан борбе против злоупотребе и кријумчарења дроге, с циљем да мобилишу и инспиришу људе да дају подршку у борби против злоупотребе дрога.

Танјуг