Meni

Друштво

Интервју

У Србији све више рачунара

Наша земља је у информатизацији испред појединих чланица Европске уније, каже др Драган Вукмировић, директор Републичког завода за статистику

Драган Вукмировић

У Србији рачунари чешће стижу на сеоске (и остале) адресе, али је то кап у мору великог каскања за градом. Две петине домаћинстава има дотичну електронску справу, што је за седам одсто више него претходне године. Да ли је, на први поглед, информатизација успорила?

„Судећи по најновијим резултатима, не би се могло рећи да информатизација – мерена основним показатељима (број рачунара и коришћење Интернета у домаћинствима и предузећима) – заостаје. Можда не иде жељеном брзином, али је раст очигледан; говорећи статистичким речником: има линеаран тренд. Спровели смо најобимније истраживање до сада које је објављено у публикацији од 145 страна, са више од 100 табела (доступна на сајту www.stat.gov.rshttp://www.stat.gov.rs/), према методологији Евростата (нека врста статистичког завода Европске уније)”, наглашава др Драган Вукмировић, директор Републичког завода за статистику и професор на Факултету организационих наука.

У чему је слика стања ове године другачија него претходне?

Основни налази указују на то да 40,8 одсто домаћинстава у Србији има рачунар, што је повећање од готово седам посто у односу на 2007, а 14 у поређењу са 2006. годином. Такав раст охрабрује. Трећина домаћинстава прикључена је на Интернет, пораст је истоветан као код набавке рачунара. Битно је нагласити да је први пут ове године знатно повећана употреба (два пута) широкопојасног Интернета (ADSL и кабловска веза) на рачун спорог приступа преко телефона (dial-up). Грађани имају бржи и јефтинији приступ, без ограничења 24 сата, што је прави пут у информатичко друштво.

Због чега је раст набавке опреме у сеоским подручјима готово двоструко већи него у градским?

Статистички подаци приказују обично просечну вредност појаве, а она често завара. Истакао бих неколика већа одступања од просека:

лични рачунар налази се у више од половине домаћинстава у Београду (53 одсто), у средишњој Србији у мало више него сваком трећем (34,8), а у Војводини је увек, некако, у средини (41). Интернет: Београд 47 посто, средишња Србија 27; у градским насељима готово двоструко више заступљен него у осталим (сеоским и мешовитим) – 41 према 22 постотак у корист првих. Домаћинства с натпросечним примањима у 84 одсто случајева опремљена су рачунаром, а она испод просека само у 20. Код Интернета разлика је већа: 76 наспрам 15.

Радује пораст куповине рачунара у сеоским срединама, али то не оправдава оптимизам да сви житељи имају једнаке изгледе за улазак у информатичко друштво.

Како тумачите то да средњошколци малтене два пута чешће користе Интернет у поређењу са запосленима?

У Србији (не рачунајући Космет) готово два милиона људи (од 7.365.507) користи рачунар сваког дана; данашњи средњошколци откад знају за себе знају и за дотичну справу (многи су прва слова, латинична, научили са тастатуре). Рачунар и Интернет употребљавају за играње (чиме су се играли наши родитељи?), учење, дружење... Да ли је то добро или није, питање је за истраживаче. Мене више копка заостајање женског пола у примени, посебно узраста од 25. до 55. године: каскају 13 посто за мушкарцима.

Колико је светска рачунарска мрежа схваћена као изванредна погодност за унапређење пословања?

Употреба информационо-комуникационих технологија у предузећима не бележи битне промене у поређењу с претходним годинама, с обзиром да малтене сва одавно имају рачунар и више од 90 посто интернетску везу. Како то користе? Највећи проценат (40) наводи да је примена допринела преуређењу и поједностављењу пословања, затим се помиње прилика за већу зараду и за осмишљавање нових производа. Иако је 250.000 људи куповало робу/услуге преко Интернета, два пута више него претходне, то је још премало. Слично је са електронским услугама јавне управе, иако је пораст знатно мањи у односу на претходну годину, што указује на две ствари: нема довољно ваљаних услуга и/или нису на прави начин обелодањене (маркетинг).

Где је место наше земље у односу на суседне и некадашње југо-републике?

Према основним показатељима заступљености рачунара и приступа Интернету, у европским оквирима Србија је на очекиваном месту. Још је далеко од просека Европске уније, иако је испред неких чланица: Грчке, Румуније и Бугарске. Поглед у комшилук показује да предњачи у односу на Албанију, Црну Гору, Македонију, Босну и Херцеговину, идући руку подруку с Хрватском.

Какве бисте мере предложили да се убрза српски корак на путу у информатичко друштво?

Као професор електронског пословања, дозволићу себи да предложим следеће: држава према грађанима: првенствено да отклања наведене разлике: Београд–средишња Србија, село–град, имућни–сиромашни и да брже уводи услуге електронске владе, чиме ће се олакшати живот становништву и подстаћи га да што пре изађе на информациони аутопут. Држава према предузећима: да ослушне њихове потребе, да уреди прописе за електронско пословање и да обогати услуге електронске владе, Привредна комора: да помогне подучавању менаџера овим технологијама. А грађани да уче од своје деце!

Станко Стојиљковић
објављено: 06.10.2008

Последњи коментари

Јован Јовановић | 07/10/2008 13:54

Могле би се такође укинути двоструко скупље тарифе прикључака за Интернет (и телефона, зашто да не?) за предузећа/правна лица у односу на физичка лица. У свету је веома често обрнуто: због већег оствареног саобраћаја, предузећа добијају повољније тарифе. Овај мој коментар НИКАКО не треба схватити да желим да провајдери подигну ионако срамно високе тарифе (за оно што се добија) појединаца и изједначе их са (пљачкашким) тарифама за предузећа.

Зоран  | 08/10/2008 03:33

Мислите све више игрица?

Aca E | 04/08/2010 23:15

Internet je mač sa najmanje 2 oštrice...

За Ваш уређај постоји Андроид апликација, желите ли да је инсталирате?

Инсталирај Касније