Бела болничка колица провлаче се кроз гужву ходника Центра за хитну помоћ Војномедицинске академије. Двојица медицинских техничара гурају их између људи који узнемирено чекају да им лекари саопште дијагнозу оболелих чланова породице. Једино се чује звук точкића „покретних носила” која раштимовано шкрипе и покоји јецај оних којима је ова установа нада за излечење.

На једном од носила налази се бака, коју медицинари довозе због тегоба са срцем. Глава јој је забачена у једну страну, једна рука јој је грчевито стегнута у песницу, а поглед полуизгубљен, као да гледа негде у даљину... На другим носилима уносе човека средњих година, кога одмах убацују на хируршко испитивање. Супрузи која га прати носећи два ћебета, да му не буде хладно, саопштавају да сачека у чекаоници. Позваће је када снимања буду завршена. Не може да верује да је њеном мужу позлило, каже нам у пролазу, јер никад раније није био болестан.

– Само да узмем мобилни телефон и јавим ћерки да смо стигли, сви чекају да чују шта се дешава – каже нам она, отрчавши до оближњег ћошка да би могла без проблема да телефонира најближима.

Као на траци пристижу пацијенти. Једна жена је дошла због необјашњивих болова у стомаку, мушкарац је имао инфаркт, трећи пацијент је дечак – довели су га због сломљене руке. Око поднева, кола Хитне помоћи довозе Београђанина Павла Илијашевића, војног пензионера, који је у околини хотела „Хајат” пао и „зарадио” напрснуће зглобне кости. И док проклиње хладни и снежни дан који му је донео незгоду и дијагнозу због које мора да мирује у гипсу минимум месец дана, одмахујући главом, он каже да је свестан да није најгори случај, али да сваког своја несрећа највише боли.

– Мислио сам да је само реч о уганућу, па сам пешке отишао на преглед до ВМЦ-а. Али, не лези враже, лекари су одмах видели да је повреда тежа и довезли су ме овде. Сад, кад сам највише потребан, због бројних приватних обавеза, бићу везан за кревет – јадикује Илијашевић.

Сваки случај борбе за живот овде је посебан. И за сваког се медицинари боре подједнако. Било да је реч о бескућнику, било познатој личности – Хипократови посленици имају дужност да учине све што је у њиховој моћи. Тако су реаговали и кад им је довезена тешко повређена бака, која нема нигде никога, али и новинарка Рада Ђурић, водитељка емисије „Београдска хроника” РТС-а. Срећом, задобила је лакше повреде у несрећи која се догодила на путу из Лазаревца ка Београду.

Потпуковник др Мирослав Видановић, начелник Центра хитне помоћи ВМА, установе која од прошле недеље сваке среде дежура у систему хитне медицинске помоћи Београда, каже да је од 93 пацијента, које су примили до 17 сати, њих 14 задржано на болничком лечењу. Довезени су они који су повређени у саобраћајним несрећама, они који су задобили преломе и огреботине због падова код куће, људи који су због снега и леда на улицама завршили у гипсу.

– Мало више посла смо имали у хируршкој и ортопедској амбуланти у односу на интернистичку службу. Углавном смо збрињавали повреде старијих људи, а било је и деце којима смо указали помоћ и пустили их на кућно лечење. Верујем да због временских услова нису сви они којима је требало хитно збрињавање дошли овде, већ да су неки отишли у болнице којима територијално припадају. Ту смо да једни другима помажемо. ВМА се за дежурство добро припремила и кадровски и материјално појачала, а радом свих дежурних руководиоца управљао је начелник ВМА генерал-мајор Миодраг Јевтић– истакао је др Видановић, додавши да добро функционише сарадња са Градским заводом за хитну медицинску помоћ, војном Хитном помоћи, Ургентним центром Клиничког центра Србије.

Данијела Давидов-Кесар