Kao i dve prethodne godine i ove školska godina počeće na vreme. Od četiri sindikata, tri neće da štrajkuju, dakle ne dovodi se u pitanje početak školske godine i proces rada u školama. Takođe će i školska godina na fakultetima i visokim školama 1. oktobra početi na vreme i bez povećanja školarina. Promenili smo Zakon o visokom obrazovanju, omogućili da studenti sa manjim brojem bodova steknu uslov za upis godine, narednih dana biće sastanci sa rektorima univerziteta u Srbiji i sa dekanima fakulteta i visokih škola koji su imali probleme u funkcionisanju u vezi sa nedovoljno sredstava za materijalne troškove – pre svega za grejanje, ali i sa onim fakultetima kojima smo ostali dužni određenu sumu novca na ime školarine za one studente koji su dali uslov. Dakle, apsolutno ćemo sva ta dugovanja isplatiti do kraja godine – rekao je juče u intervjuu za naš list ministar prosvete dr Žarko Obradović.

Znači nema potrebe da se preti povećanjem školarina?

Apsolutno ne. Naš je stav da školarine ne treba povećavati i to ćemo narednih dana saopštiti i svim visokoškolskim ustanovama.

Da li su tačne informacije da će se ponovo menjati Zakon o visokom obrazovanju i da se razmišlja o uvođenju finansiranja fakulteta po osnovu broja položenih ispita?

Ne, prvi put sam čuo za tako nešto i kažem vam da od toga nema ništa. Zakon će biti menjan, ali ne pre nego što donesemo strategiju razvoja visokog obrazovanja.

Zašto se svake godine dozvoljava upis 1.900 budućih lekara u Srbiji, a na birou ih je trenutno 1.800 nezaposlenih. Tomica Milosavljević je nedavno u izjavi za „Politiku” rekao da Ministarstvo zdravlja svake godine upozorava na činjenicu da se na medicinu upisuje više studenata nego što je neophodno. Zašto ne slušate apele ministra Milosavljevića?

Mog kolegu jako uvažavam, ali to ne znači da u svim pitanjima imamo isti stav. Kada se odlučuje o upisnim kvotama prednost ima fakultet i univerzitet, a ne stav jednog ministra i tako je bilo i ovog puta. Inače, mi već imamo promene, ali se one ne uočavaju dovoljno. Već godinama unazad izlazimo u susret zahtevima prirodnih, a smanjujemo kvote za društvene fakultete. Zanimljivo je da se u javnosti stiče utisak da se pojavio izvestan broj viška nekih kadrova, ali u razgovorima sa Nacionalnom službom za zapošljavanje, Privrednom komorom i udruženjem poslodavaca, kada pravimo procene na globalnom nivou čujemo neke druge podatke. Na primer, unutar medicinske struke ima viška lekara, ali da su deficitarne pojedine specijalnosti. Osim toga, o radikalnijoj promeni celog sistema upisa možemo govoriti tek kada se usvoji strategije razvoja visokog obrazovanja.

Kada će to biti?

U toku mandata ove vlade, a posle ćemo doneti zakon o visokom obrazovanju. Biće državni interes da se određene profesije finansiraju da bi se obezbedilo državi ono što joj je potrebno u budućnosti, ali to ne znači da će se drugima uskratiti pravo na rad.

I ove godine je bio veliki pritisak na pojedine društvene fakultete. Kada ćete odlučivati o dodatnim indeksima?

Zaboravlja se da se sistem apsolutno menja u odnosu na ranije godine i da smo imali akreditaciju, što znači da će sve zavisiti od dozvole za rad koju je fakultet ili škola dobila od Komisije za akreditaciju u skladu sa brojem nastavnika, veličinom prostora , opremom i slično... Dakle možemo da damo saglasnost na pojedine inicijative samo ako se uklapaju u standarde akreditacije.

Ponovo je u centru pažnje afera „Indeks” posle slučaja asistenta Čvorovića koji nije reizabran i apela koji su vam tim povodom poslali eminentni pravni stručnjaci. Da li vi kao ministar prosvete smatrate da profesori osumnjičeni u jednoj korupcionaškoj aferi treba da predaju do okončanja postupka?

Smatram da apsolutno treba poštovati zakon i da je potrebno sačekati kraj sudskog procesa. Dekana sam prošle godine pitao zašto Ministarstvo prosvete nije ranije obavešteno o nekim dešavanjima na fakultetu, ali nisam dobio odgovor.

Dekan je takođe među optuženima.

Ti problemi nisu od juče, oni traju. Činjenica je da mora da se poštuje sud, kao i univerzitetski propisi, postoje disciplinske komisije, sud časti...

Znači vi se nećete oglašavati dok traje sudski proces?

A zbog čega bih? Ako bi se drugačije ponašali, onda bi prejudicirali odluku suda. Kriv je samo onaj kome se to dokaže na sudu.

Takođe u Kragujevcu vam sutra spremaju doček nastavnici fizičkog, likovnog i muzičkog, koji su ogorčeni jer će njihov posao sada preuzeti učitelji?

Nema razloga za to. Pojavila se informacija koja ne objašnjava suštinu, a suština je da je za isti posao istovremeno bilo plaćeno više ljudi iako je samo jedan držao nastavu. Problem je u tome da za isti posao ne mogu biti plaćene dve ili više osoba, ako radi samo jedna. Nastavno veće je trebalo da donese odluku da li nastavnik izvodi nastavu ili ne – ako radi dobijaće nadoknadu za to i to je po zakonu.

Koji su prioriteti u narednoj školskoj godini?

Ne razmišljam na taj način, ima puno problema i paralelno ih rešavamo. Doneli smo četiri sistemska zakona, peti menjali, radićemo to ponovo, izgradili smo 13 novih škola, opremamo postojeće, povećali smo stipendije i kredite, uveli Internet u svaku školi, inplementiramo projekat besplatnih udžbenika, od jeseni startuje inkluzija... Zakon o obrazovanju odraslih biće sledeći predmet razmatranja Skupštine Srbije, zajedno sa Ministarstvom za telekomunikacije planiramo da do školske 2011/2012. godine svaka osnovna škola u Srbiji ima kompjutere. Naša ideja je da do kraja mandata ove vlade, dakle u sledećih 19, 20 meseci usvojimo još tri do pet zakona – o obrazovanju odraslih, o osnovnoj, o srednjoj školi, da usvojimo strategiju nacionalnog obrazovanja... Sada će se birati i novi sastav Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje, očekujem da ćemo sa sindikatima potpisati protokol o zaradama za 2011/2012 godinu, želimo da se podigne najniža plata zaposlenima u predškolskim ustanovama...

Da li ministar prosvete ima vremena da čita knjige, da bude s porodicom i da li je tačno da vam deca idu u privatne škole?

Malo, ali se trudim da nađem vremena za sve. Sutra ću kao ministar biti u Kragujevcu na svečanosti početka nove školske godine, a ostatak dana ću biti samo roditelj i provesti ga sa ćerkom Minom koja kreće u prvi razred jedne osnovne – državne, škole u centru Beograda. Druga ćerka još ne ide u školu.

Sandra Gucijan