Као и две претходне године и ове школска година почеће на време. Од четири синдиката, три неће да штрајкују, дакле не доводи се у питање почетак школске године и процес рада у школама. Такође ће и школска година на факултетима и високим школама 1. октобра почети на време и без повећања школарина. Променили смо Закон о високом образовању, омогућили да студенти са мањим бројем бодова стекну услов за упис године, наредних дана биће састанци са ректорима универзитета у Србији и са деканима факултета и високих школа који су имали проблеме у функционисању у вези са недовољно средстава за материјалне трошкове – пре свега за грејање, али и са оним факултетима којима смо остали дужни одређену суму новца на име школарине за оне студенте који су дали услов. Дакле, апсолутно ћемо сва та дуговања исплатити до краја године – рекао је јуче у интервјуу за наш лист министар просвете др Жарко Обрадовић.

Значи нема потребе да се прети повећањем школарина?

Апсолутно не. Наш је став да школарине не треба повећавати и то ћемо наредних дана саопштити и свим високошколским установама.

Да ли су тачне информације да ће се поново мењати Закон о високом образовању и да се размишља о увођењу финансирања факултета по основу броја положених испита?

Не, први пут сам чуо за тако нешто и кажем вам да од тога нема ништа. Закон ће бити мењан, али не пре него што донесемо стратегију развоја високог образовања.

Зашто се сваке године дозвољава упис 1.900 будућих лекара у Србији, а на бироу их је тренутно 1.800 незапослених. Томица Милосављевић је недавно у изјави за „Политику” рекао да Министарство здравља сваке године упозорава на чињеницу да се на медицину уписује више студената него што је неопходно. Зашто не слушате апеле министра Милосављевића?

Мог колегу јако уважавам, али то не значи да у свим питањима имамо исти став. Када се одлучује о уписним квотама предност има факултет и универзитет, а не став једног министра и тако је било и овог пута. Иначе, ми већ имамо промене, али се оне не уочавају довољно. Већ годинама уназад излазимо у сусрет захтевима природних, а смањујемо квоте за друштвене факултете. Занимљиво је да се у јавности стиче утисак да се појавио известан број вишка неких кадрова, али у разговорима са Националном службом за запошљавање, Привредном комором и удружењем послодаваца, када правимо процене на глобалном нивоу чујемо неке друге податке. На пример, унутар медицинске струке има вишка лекара, али да су дефицитарне поједине специјалности. Осим тога, о радикалнијој промени целог система уписа можемо говорити тек када се усвоји стратегије развоја високог образовања.

Када ће то бити?

У току мандата ове владе, а после ћемо донети закон о високом образовању. Биће државни интерес да се одређене професије финансирају да би се обезбедило држави оно што јој је потребно у будућности, али то не значи да ће се другима ускратити право на рад.

И ове године је био велики притисак на поједине друштвене факултете. Када ћете одлучивати о додатним индексима?

Заборавља се да се систем апсолутно мења у односу на раније године и да смо имали акредитацију, што значи да ће све зависити од дозволе за рад коју је факултет или школа добила од Комисије за акредитацију у складу са бројем наставника, величином простора , опремом и слично... Дакле можемо да дамо сагласност на поједине иницијативе само ако се уклапају у стандарде акредитације.

Поново је у центру пажње афера „Индекс” после случаја асистента Чворовића који није реизабран и апела који су вам тим поводом послали еминентни правни стручњаци. Да ли ви као министар просвете сматрате да професори осумњичени у једној корупционашкој афери треба да предају до окончања поступка?

Сматрам да апсолутно треба поштовати закон и да је потребно сачекати крај судског процеса. Декана сам прошле године питао зашто Министарство просвете није раније обавештено о неким дешавањима на факултету, али нисам добио одговор.

Декан је такође међу оптуженима.

Ти проблеми нису од јуче, они трају. Чињеница је да мора да се поштује суд, као и универзитетски прописи, постоје дисциплинске комисије, суд части...

Значи ви се нећете оглашавати док траје судски процес?

А због чега бих? Ако би се другачије понашали, онда би прејудицирали одлуку суда. Крив је само онај коме се то докаже на суду.

Такође у Крагујевцу вам сутра спремају дочек наставници физичког, ликовног и музичког, који су огорчени јер ће њихов посао сада преузети учитељи?

Нема разлога за то. Појавила се информација која не објашњава суштину, а суштина је да је за исти посао истовремено било плаћено више људи иако је само један држао наставу. Проблем је у томе да за исти посао не могу бити плаћене две или више особа, ако ради само једна. Наставно веће је требало да донесе одлуку да ли наставник изводи наставу или не – ако ради добијаће надокнаду за то и то је по закону.

Који су приоритети у наредној школској години?

Не размишљам на тај начин, има пуно проблема и паралелно их решавамо. Донели смо четири системска закона, пети мењали, радићемо то поново, изградили смо 13 нових школа, опремамо постојеће, повећали смо стипендије и кредите, увели Интернет у сваку школи, инплементирамо пројекат бесплатних уџбеника, од јесени стартује инклузија... Закон о образовању одраслих биће следећи предмет разматрања Скупштине Србије, заједно са Министарством за телекомуникације планирамо да до школске 2011/2012. године свака основна школа у Србији има компјутере. Наша идеја је да до краја мандата ове владе, дакле у следећих 19, 20 месеци усвојимо још три до пет закона – о образовању одраслих, о основној, о средњој школи, да усвојимо стратегију националног образовања... Сада ће се бирати и нови састав Националног савета за високо образовање, очекујем да ћемо са синдикатима потписати протокол о зарадама за 2011/2012 годину, желимо да се подигне најнижа плата запосленима у предшколским установама...

Да ли министар просвете има времена да чита књиге, да буде с породицом и да ли је тачно да вам деца иду у приватне школе?

Мало, али се трудим да нађем времена за све. Сутра ћу као министар бити у Крагујевцу на свечаности почетка нове школске године, а остатак дана ћу бити само родитељ и провести га са ћерком Мином која креће у први разред једне основне – државне, школе у центру Београда. Друга ћерка још не иде у школу.

Сандра Гуцијан