Садашњи седмаци који се буду определили за наставак школовања у гимназијама дочекаће реформисана средња школа, а како ће то конкретно да изгледа, знаће се наредних месеци. Оно што је за сада познато јесте то да ће први разред бити општи, а да ће се гимназијалци потом кроз систем изборних предмета до четвртог разреда усмеравати ка природним, односно друштвеним наукама.

План Министарства просвете, према речима помоћника министра за средње образовање Богољуба Лазаревића, јесте и да се повећа број ученика у гимназијама.

– У односу на друге европске земље, тренутно у Србији у гимназијама немамо довољно места. Европски стандард је 40 одсто гимназијалаца у средњошколској популацији, у Словенији 30 одсто, а код нас је 24–25 одсто. Захваљујући донацијама ЕУ које су долазиле од 2000. године до данас, били смо фокусирани на стручно образовање, јер Европа у стручном образовању тражи стандарде који ће важити за све. Тачно је да смо имали запостављено гимназијско образовање и зато ове школе морамо реформисати брже – објашњава Лазаревић.

Слична прича се управо ових дана одвија и у Хрватској, а основни разлог за реформу тамошњих гимназија је чињеница да се, слично нашим, наставни планови нису мењали од деведесетих година. Једно истраживање „Јутарњег листа” је показало да су хрватски ђаци најоптерећенији у Европи и да су се на простору бивше СФРЈ већ реформисале гимназије и у Црној Гори и у Словенији.

„Код нас ђаци у првом разреду гимназије природно-математичког смера слушају 15 предмета, а у четвртом 13”, сабира директорка београдске гимназије „Свети Сава” Љиљана Ђокић. Она, међутим, сматра да није проблем у броју предмета, већ у начину на који су они распоређени и – застарелом програму.

– Гимназије раде по програму из 1991. године. А ко је тада учио информатику? Нико. Реформа мора да се спроведе, и то под хитно, не само због застарелог програма, већ и зато што су нам одељења преобимна. Ви не можете да радите у одељењу у којем седи 30 ученика. Потребно је радити у мањим групама и да се уведе једносменски рад. Гимназија треба да буде припрема за факултет и треба да буде тешка, али она сада није тешка на прави начин. Нема креативности ученика, само напора да се савладају огромне лекције – наглашава Љиљана Ђокић.

Др Радивоје Стојковић, председник Заједнице гимназија Србије, и његов заменик Иван Ружичић слажу се да је неопходно уместо оштре поделе на смерове направити мање чврсту границу и понудити ђацима већу лепезу избора.

– Стиже нам информатичка генерација, прва генерација реформисане основне школе, и било је природно да им се омогући и реформисана средња школа. Ако су у основној имали изборне предмете, логично је да такву могућност имају и у наставку школовања – каже Стојковић, иначе директор новосадске гимназије „Јован Јовановић Змај”.

На наше питање колико су гимназијалци оптерећени и да ли би требало неке предмете укинути, он одговара да ђаци имају 30 часова плус веронауку и грађанско васпитање и да током четири године школовања слушају 18 или 19 предмета.

– Сви предмети су потребни, али је питање у којој мери и у ком односу – наглашава Стојковић.

Иван Ружичић, који је први човек Гимназије у Чачку, сматра да деца јесу преоптерећена, да су увођени нови предмети како је коме пало на памет, а да паралелно није рађено на растерећењу. Према његовом мишљењу, ипак има простора да се наставни планови и програми осавремене, да се укључе нова знања, која ће бити практична и корисна деци за будућност.

Он подсећа да је Заједница у јуну 2005. године освојила документ о предлогу промена у гимназијама, који су креирали сами професори, а који је данас основа за најављену реформу.

– Реформу морају да креирају наставници, али нам је потребна и помоћ државе. Неопходно је омогућити једносменски рад у гимназијама. Примера ради, ученици би ишли у школу од девет до пола три, а после би имали времена за допунске активности. То сада није могуће, јер имамо велике гимназије, са више од 1.000 ученика, а у Европи је стандард од 650 до 700 – каже Ружичић.

Др Воја Андрић, декан Факултета за пословну економију у Ваљеву Мегатренд универзитета и председник Заједнице гимназија Србије у два мандата (1986. и 2004. године), каже да га веома радује што је концепт креиран пре пет година наишао на одобравање просветних власти.

– Строга подела на природни и друштвени смер је застарела и не може више да се одржи, јер су се појавила нека нова интересовања. Међутим, сама реформа неће много значити уколико се не промени и технологија образовања, односно да се пређе са бубања на анализу, да наставници од ученика траже активно знање, а не да ђаци понављају као папагаји – каже Андрић, који је и сам завршио Ваљевску гимназију, у којој је касније био и професор и директор.

На наш коментар да је ипак чињеница да у гимназијама остаје слободних места након уписног рока, саговорник одговара да „све то зависи од квалитета гимназија, што јасно показује пример његове гимназије или престижних београдских попут Прве, Треће, или Пете гимназије”.