Ученици и запослени у основним школама у Србији ускоро ће добити нови закон о основној школи. Представници просветне власти и синдиката кажу да је нацрт још у изради, али да ће донети новине које се тичу школског уџбеничког фонда, начина писања наставних програма, заштите и безбедности ученика, превоза ученика и рада ученичких задруга, биће укинута категорија „ђака пешака”, а у школу ће бити враћене ђачке кухиње, како би деца имала бар један топли оброк у школи.

Богољуб Лазаревић, саветник министра просвете и науке каже да је циљ закона „квалитетније образовање”, што подразумева одређене потезе и државе и локалних самоуправа. По његовим речима биће решен и превоз ученика, као и њихова безбедност, која јесте подигнута на виши ниво него што је то био случај раније, а циљ је да сви ученици имају безбедно путовање од школе до куће и од куће до школе.

Председник Синдиката радника у просвети Србије Слободан Брајковић каже да је идеју о решавању проблема ђака пешака синдикат има јако дуго, што ће с једне стране државу мање да кошта, а са друге, деца ће се укључити у живот и рад у већим групама са осталим ђацима.

– Идеја је била да се одељења са мало ученика припоје матичним школама и да се ђацима организује превоз до тих школа и назад. Ми таквих школа имамо много, око 800, са једним учеником имамо триста школа, са два-три ученика још толико. Трошкови одржавања су јако велики, плаћа се огрев, људи који раде, а то није добро ни за децу, педагошки гледано – она се тешко укључују у колективни рад – каже Брајковић.

Измене ће у законском делу претрпети и ђачке кухиње, које су „преживеле” у продуженом боравку, а родитељи ову услугу плаћају.

Брајковић каже да се слаже са идејом просветних власти да је добро да деца имају један топли оброк у школи и додаје да тренутно у школама постоје велике разлике – једном детету родитељ спреми сендвич, другом не, трећи купује у пекари…

– Важно је да се види ко ће то да плаћа, да ову идеју не искористе директори па да узимају „кајмак”, и тамо где је продужени боравак манипулише се са добављачима. Дакле синдикати јесу за то, али да буде тендер, па да родитељи бирају, јер они ће и да плаћају – каже председник СРПС.

Када је реч о писању наставних програма, наш саговорник, који је у име овог синдиката и члан радне групе за израду закона, каже да методске јединице остају исте, само ће се у плановима сада одређивати три нивоа постигнућа ученика, односно шта се тражи од најбољег ученика, шта од оног са осредњим постигнућима, а шта од оних са најнижим. Он додаје да су школе већ прешле на тај систем и да ће овим законским решењем то само бити озваничено.

По новом закону свака фирма мора да има човека за безбедност на раду, што, како објашњава Брајковић, велике фирме имају, али не и васпитно-образовне установе.

– Имамо око 3.000 школа у Србији, што значи да у систем треба да се уведе нових 3.000 људи и да се они плаћају, а наш буџет неће бити повећан, већ ће се смањити за три милијарде динара, јер нама један проценат повећања кадра кошта једну милијарду – каже Брајковић и претпоставља да ће проблем бити решен тако што ће се за те послове оспособити помоћни радници у школи, ложачи и сл…

Милан Јефтић, члан председништва Уније синдиката просветних радника Србије каже да су се представници овог синдиката сусрели неколико пута са представницима просветних власти и да у начелу подржавају Нацрт закона, али имају неколико услова који морају да се испуне.

– Захтевамо да се и у основним и у средњим школама уведе једносменски рад, јер је то јако важно и за ђаке и за наставнике, а тако је и у Европи. Деца би тако могла у школи, да после наставе имају и секције, слободне активности, да раде домаћи и онда да иду кући. То би подразумевало и да добију бар један оброк у току дана у школи. Уколико то доведе евентуално до технолошких вишкова, за њих тражимо да држава обезбеди социјални програм – каже Јефтић.

Предлог о једносменском раду чуо се више пута и на Националном просветном савету, а подржала га је и Заједница гимназија Србије.

„Текст је још у изради”, каже на крају Јефтић, „а очекујемо да, када буде готов, уследи жива јавна расправа на којој ћемо моћи да кажемо своје замерке”.