У школској 2010/11. години ђаци који буду први пут полагали малу матуру решаваће у јуну задатке из матерњег језика и математике и то у матичној основној школи, предлог је који је Национални просветни савет усвојио на својој последњој седници, рекла је јуче за наш лист председница Савета професор др Десанка Радуновић.

Она, међутим, додаје да не зна да ли ће баш овако изгледати завршни испит, јер члановима Савета није јасно да ли министар просвете може да мења предлог који је НПС утврдио.
А у документу под називом „Програм завршног испита у основном образовању и васпитању за школску 2010/11. годину” пише да завршни испит на крају основне школе полажу сви ученици и то у основним школама у којима су завршили осми разред, а да ће до 1. јануара 2011. године бити објављена збирка задатака са решењима. У тестовима које ће ученици решавати биће задаци слични по типу, садржају и начину решавања задацима из збирке.

Рад на тесту ограничен је на 120 минута. Првог дана ученици полажу српски језик, другог – математику. Након обављеног завршног испита, ученици имају право на упис у средњу школу без полагања квалификационог испита, осим пријемног испита за проверу изузетних способности.

– Иако је било предлога од чланова НПС да се уведе праг пролазности односно да постоји могућност и да се не положи овај испит, у жељи да ученици не буду оштећени и да се постепено дође до једног озбиљног завршног испита, већина чланова Савета није подржала те радикалне промене. Сви ученици ће моћи да се упишу у изабрану средњу школу, сагласно успеху у основној школи и резултату који су постигли на завршном испиту (чак и ако имају нула поена).

Када мере које предузимамо у погледу повећања квалитета, праведности и ефикасности образовног система буду дале резултате, вероватно ће се ово променити. За сада, није у реду да се све мањкавости сломе на ученицима – објашњава др Радуновић, појашњавајући да је НПС разматрао предлог програма завршног испита који је припремио Завод за вредновање квалитета образовања и васпитања на налог Министарства.

Савет је, дакле, подржао предлог да завршни испит треба да буде слично организован као и досадашњи квалификациони испит и да се и даље попуњава листа жеља за упис у средњу школу за коју се бодује и успех у основној школи.

– Оно што Савет није подржао јесте да опет већином буду на испиту задаци идентични онима који се налазе у унапред припремљеној збирци задатака. Основна замерка нашој школи јесте да подстиче памћење чињеница (бубање), а не подстиче ученика на размишљање и самостално закључивање. Информационе технологије омогућавају лак приступ најразличитијим информацијама, те је данас задатак школе да оспособи појединца да у том обиљу пронађе потребне информације и употреби их за решавање конкретног проблема. То је знање.

НПС сматра да се ова промена концепта образовања мора одразити на све будуће активности, а посебно на завршни испит који се уводи као новина у циљу контроле квалитета. Сагласни смо да се све остале новине и повећани захтеви (тежи задаци и нови предмети) уводе постепено, како би се и ученици и наставници постепено припремили за промене. Учење напамет одређеног броја познатих задатака заиста нема никакве сврхе и испит који ће то проверавати је непотребан и бесмислен – каже председница НПС, иначе професорка Математичког факултета у Београду.

Свесни да знање наших ђака није на завидном нивоу, чланови Савета су предложили да се на завршном испиту нађе 50 одсто задатака који одговарају основном нивоу постигнућа, 30 процената средњем и 20 одсто напредном нивоу.

– Оваквим предлогом програма мислимо да прелаз од квалификационог ка завршном испиту неће бити нагао. Оно од чега нисмо желели да одступимо јесте да више не сме да буде познатих задатака, јер то стимулише бубање, а не учење са разумевањем. Дакле, све остаје као и до сада на квалификационом испиту, осим бубања напамет задатака и преписивања.

Мора, такође, да се промени и одговорност оних који учествују у целом послу организације испита и прегледања задатака. Досадашња пракса толерисања многих неправилности, провала тестова и слично мора бити прекинута, иначе овај испит нема смисла – закључује професор др Десанка Радуновић.

Сандра Гуцијан