Часови за ове малишане не почињу школским звоном и они не седе у клупама, већ у болничким креветима. Предавање траје док им то дозволи концентрација, а наставници су код њих увек добродошли. Реч је о оболелој деци која нису у могућности да редовно иду у школу. Само од рака се у Србији годишње лечи између 300 и 400 малишана. Терапије су често дуготрајне, а поред њих школовање треба омогућити и деци оболелој од бубрежних и других тешких и споро излечивих болести.

– Настава се одржава током дијализе која траје неколико сати, више пута недељно у београдској Универзитетској дечјој клиници у Тиршовој. Малишани прате предавања по разредима, а наставници са њима морају да буду стрпљиви јер деца – бубрежни болесници често немају довољно пажње због пада крвног притиска током дијализе – каже Јелена Алавања, председница Удружења деце бубрежних болесника и трансплантираних особа „Све за осмех”.

Овакав вид наставе по болницама или у кућним условима организује се, по речима наше саговорнице, само за основце док су деца у средњој школи дискриминисана јер немају могућност редовног школовања.

– Уколико оболели има некога од чланова породице ко може да му донира орган, онда припреме за дијализу, операцију и постоперативни ток трају око годину дана, али ако пацијент нема ову могућност већ се налази на листи чекања за трансплантацију бубрега, онда на дијализи проводи и до десет година. За то време дете има мале, или готово никакве могућности за школовање. Тренутно се у Србији на кућној дијализи налази троје или четворо деце, а у Универзитетској дечјој клиници на дијализи је петнаестак малишана – објашњава Јелена Алавања.

И за децу оболелу од рака која су на лечењу у београдским болницама настава се организује у болничким одељењима. Час би, како каже Жана Королија, члан Управног одбора Националног удружења родитеља деце оболеле од рака, требало да траје 45 минута, али болесни малишани често немају снаге да толико дуго прате предавање.

– У Београду је настава за болесну децу организована током целе основне школе, а овакав вид школовања постоји још само у Новом Саду и то за прва четири разреда. Наше удружење покушава да организује сличан вид наставе у Нишу – каже Жана Королија.

И она истиче да је огроман проблем што средњошколци током болести практично немају могућност да се школују.

Једина основна школа у Србији која организује наставу по кућама је београдска ОШ „Драган Херцог”, а тренутно се на овај начин школује 44 малишана. Наставници ове школе држе часове и у 11 београдских болница. У Универзитетској дечјој клиници у Тиршовој настава се одржава у шест одељења – три млађих разреда и три старијих.

– Другачије је држати час у кући ђака или у болници, а наставник стално мора да има на уму здравствено стање ученика и да му се прилагоди. Деца имају исте предмете као и њихови вршњаци у другим школама; уче четири језика, бирају изборне предмете… Ученици воле наставу, везују се за професоре и постижу добре резултате – каже Зоран Алексић, директор ОШ „Драган Херцог”.

Дејана Ивановић

-----------------------------------------------------------

Помоћ школама у Србији

Основна школа „Миодраг Матић” ради при здравственој установи – Специјална болница за дечју парализу и Стационар у Сокобањској улици у Београду.

– Радимо по специјалном програму за ученике са церебралном парализом. Наставници су завршили Дефектолошки факултет, имамо и три логопеда и школског психолога – објашњава магистар Зоран Андрејић, директор ОШ „Миодраг Матић”.

У Србији деца оболела од церебралне парализе, по новом закону могу да се укључе у редовну школу, а од пре две године ова школа учествује у пројекту инклузивног образовања.

– У обавези смо да свакој школи, уколико има ученика оболелог од церебралне парализе, дамо подршку. Обраћале су нам се школе из Крагујевца, Суботице, Пожаревца, и наш стручни тим је помагао, пружао стручну помоћ, пре свега у изради програма за ђаке оболеле од церебралне парализе – каже Андрејић.

-----------------------------------------------------------

Средњошколци не уче по истом програму

– Готово је немогуће организовати наставу за болесне средњошколце у болницама и у кућним условима, јер они се уписују у различите школе – гимназију или стручне образовне установе, нису на истим смеровима, имају различите предмете и уче по другачијим програмима. За ученике средњих школа који су оправдано и дуже одсутни због болести у школи се организује припремна настава и полагање разредног испита – објашњава Гордана Цветковић, начелница Школске управе Београд.

Рад болничких група је, како објашњава наша саговорница, регулисан законом о предшколском образовању, а овај вид предшколске наставе организује се при болницама у Србији и финансира се из буџета републике Србије.