Друштво
Уклоњен клима-уређај с цркве манастира Копорин
На Раваници и даље стоје еркондишни, на потезу Републички завод за заштиту споменика, који треба да изда решење о враћању цркве у претходно стање
Осам година откако је непрописно постављен на цркви манастира Копорин споменику културе од великог значаја, клима-уређај недавно је уклоњен. Али исти проблем још није решен у манастиру Раваница, споменику културе од изузетног значаја, чији су изглед наружила два еркондишна и за сада је неизвесно када ће овај сакрални објекат бити враћен у првобитно стање.
Да је Копорин повратио аутентични изглед, јуче је потврдио Верољуб Ранковић, директор Регионалног завода за заштиту споменика културе у Смедереву у чијој је надлежности манастир.
– Дан после писања „Политике” о нарушавању изгледа манастира 15. априла, издали смо решење о враћању цркве у првобитно стање јер је клима уграђена самоиницијативно на олтарској апсиди поред прозора, без наше сагласности. Од 2002. када је осванула на цркви неколико пута смо доносили такво решење али није била уклоњена. Међутим, игуманија манастира недавно нас је обавестила, у шта смо се и уверили, да је цркви враћен првобитни изглед – објашњава Ранковић.
Без обзира на то што је Комисија за културна добра од изузетног значаја Министарства културе Србије пре више од месеца дана наложила Заводу за заштиту споменика културе у Крагујевцу, који је територијално задужен за Раваницу, да предузме све законске мере и уклони клима-уређаје с фасаде и крова цркве до сада нико није реаговао. Разлог је што, како каже Драган Минић, директор Завода у Крагујевцу, још нису добили решење о враћању цркве у претходно стање од Републичког завода за заштиту споменика културе који прописује услове, даје сагласност и обавља надзор над радовима.
– То је у надлежности Републичког завода за заштиту споменика културе. Решење чекамо, ових дана ћу разговарати са директорком како бих проверио зашто га још нисмо добили. Овде је јасна ситуација и ништа није спорно: клима-уређај треба да се склони – тврди Минић.
За решавање проблема са еркондишнима, али и интервенцијама у раваничком манастирском комплексу уређеним последњих година без сагласности и услова заштите неопходно је укључити Комисију и Браничевску епархију, каже Вера Павловић-Лончарски, диреторка Републичког завода за заштиту споменик културе.
– Наредних недеља састаћемо се и почети да отклањамо најпре једноставније непримерене грађевинске захвате попут постављања клима-уређаја. а потом оне компликованије као што је под у цркви. Решење мора да буде адекватно значају манастира и не сме ни на који начин да угрози његову вредност – поручује Павловић-Лончарски.
Уколико се штете на средњовековном објекту, подизање палионице свећа и продавнице, постављање подног грејања и новог мермерног пода преко старог, не отклоне, поставља се питање да ли Раваница може да остане споменик од изузетног значаја, указује др Марко Поповић, председник Комисије за културна добра од изузетног значаја Министарства културе Србије.
– Сада је жестоко деградирана, јер су такве интервенције неодговарајуће за цркву из друге половине 14. века. За то су одговорни претходно руководство Републичког завода за заштиту споменика културе и Браничевска епархија – каже Поповић.
Д. Мучибабић
Последњи коментари
Ovo je neverovatno. ostaje coveku samo da se krsti otvorenih usta. Klima uredjaj na fasadi crkve pod zashtitom zakona?! Zbogom pameti. Bozhe sachuvaj!
Josh je falilo da se u unutrashnjosti crkve postavi veliki LCD televizor i HiFi stereo za bogosluzhenje i prikazivanje prigodnog programa. neverovatno. Od Srbije je i Bog digao ruke. Kako se nisu dosetili da unutrashnjos oblepe poluplastichnim tapetama i spoljashnjost ofarbaju masnom farbom naprimer zelenom. Bozhe sachuvaj.
Crkva je ziva, crkva nije mrtav muzej. Ljudi se mole u njoj po vise casova dnevno. Verujte da monasi nece traziti komforne novotarije iz hira, ali je neophodno omoguciti im osnovni minimum odbrane od velike hladnoce, ili vrucine. Zavod za zastitu spomenika mora da iznadje nacin koji ce da zadovolji estetske potrebe publike koja ovu crkvu vidi jednom godisnje na slici u novinama (pa se busa u grudi braneci srednjevekovnu estetiku) kao i prakticne potrebe ljudi koji tkaju svoje zivote u svetinju moleci se danonocno za sve, pa i stilske cistunce. Da li biste radije da se vrate na srednjovekovni klima uredjaj - bubnjaru u crkvi od cijeg dima bi freske nestale za par godina?
Ne treba ici iz krajnosti u krajnost, ono sto je sigurno je da erkondisn ne pripada fasadi manastira iz 15. veka ali svakako treba obezbediti normalne uslove za monahe i vernike ali ovde je osnovni problem manjak komunikacije, saradnje izmedju zavoda i crkve.Ovakvi problemi bi trebalo da se resavaju 'u hodu'.






