Посланици републичке скупштине наредних дана треба да се изјасне о закону о враћању одузете имовине и обештећењу, а међу установама које су поднеле највећи број захтева за реституцију је Универзитет у Београду (УБ).

Између два светска рата, УБ је био међу три најбогатија у Европи, поседовао је, захваљујући добротворима, велику имовину – некретнине, зграде, шуме, руднике злата, имовина која се мери милијардама евра, рекао је за Танјуг ректор УБ Бранко Ковачевић.

Педесетих година прошлог века, већина имовине је национализована, због чега од закона, чије је усвајање услов за стицање статуса кандидата за чланство у ЕУ, пуно очекујемо, рекао је Ковачевић и нагласио да УБ има одузету имовину у свим републикама бивше СФРЈ.

Руководилац Сектора УБ за инвестиције, управљање имовином Универзитета, задужбина и фондова Јасмина Кабадаја навела је да је Дирекцији за имовину Републике Србије поднето 86 захтева за враћање зграда, земље, шума, галерија слика и друге имовине која је по вољи добротвора завештана на добробит високог школства. „Неки спорови око власништва су у току”, рекла је Кабадаја за Танјуг и навела да у поступцима има пуно проблема, па и апсурдних ситуација, посебно када су у питању зграде на атрактивним локацијама у самом центру Београда.

Универзитет данас управља имовином 11 задужбина и два фонда, што је тек део задужбинске имовине, рекла је она и навела да запослене у Сектору УБ за инвестиције очекује велики посао јер сваки захтев треба документовати, а архива и докази су на различитим местима, понекад и несређени.

Зграда Ректората, на Студентском тргу 1, чији је дародавац капетан Миша Анастасијевић, чувени београдски трговац сољу и бродовласник, представља симбол УБ и једна је од најлепших палата у Београду. Зграда је укњижена, корисник је УБ, али је у државној својини.

Универзитет у Београду је по броју захтева за реституцију одмах иза Српске православне цркве. Одузете задужбине, по вољи оставиоца, имају различите циљеве – за стипендирање најбољих студената, помоћ сиромашним и болесним академцима, за улагање у истраживања…

Поред капетана Мише, који је познату зграду завештао „свом отечеству”, 1905. године, међу највећим задужбинарима УБ су Лука Ћеловић Требињац, који је у Београду оставио велелепне зграде на углу Карађорђеве и Загребачке улице, две зграде у Улици Гаврила Принципа, у Улици Краљевића Марка и Загребачкој.

Међу добротворима су и београдски инжењер Веселин Лучић, пуковник Ђока Влајковић, Влајко Каленић, Ендрју Карнеги...

Универзитету припадају и зграде у Влајковићевој улици, у Улици Краља Александра, Улици Краља Милана , Светогорској , Господар Јовановој, Синђелићевој, Добрачиној, Доситејевој, Ресавској, Рузвелтовој и другим улицама.

Да би се имовина универзитетских задужбина заштитила од приватизације и користила по вољи оставилаца, упућени су захтеви влади Србије, Агенцији за приватизацију и свим министарствима.