Пре полагања испита за упис у средње школе у њима је било 86.825 слободних места, а у бази података Министарства просвете 80.694 осмака. На квалификациони испит изашло је 70.862 ученика. Просечан број освојених бодова из српског/матерњег језика био је 12,42, из математике 10,16 поена. Проверу знања језика није положило 727 ђака. Тест из математике пао је 2.031 ученик. Од 72.961 навршених основаца који су предали листу жеља за упис у четворогодишње и трогодишње образовне профиле чак 85,18 успело је да упише једну од прве три жељене школе.

У првом уписном кругу 7. и 8. јула средњошколских клупа домогaо се 72.681 ученик, од тога 58.760 надграђиваће знање четири године, а годину дана краће стручно образовање стицаће 13.921 ђак. Други рок за упис, организован 12 јула, искористило је 870 бивших осмака – сада првака четворогодишњих смерова и 695 вршњака у занатским школама.

После више од месец дана које су обележили пријемни и квалификациони испити у гимназије и средње стручне школе Србије распоређено је 76.717 првака, а коначан биланс јуче су обзнанили Жарко Обрадовић, министар просвете, његов помоћник и председник републичке уписне комисије Богољуб Лазаревић и Радован Живковић, координатор уписне комисије, на конференцији у Влади Републике Србије.

– Идуће године полагаће се мала матура, а квалификациони испит одржан је последњи пут и то у најбољем могућем реду. У прилог томе говоре подаци да је прву на листи жељених школа уписало 61,42 одсто укупног броја кандидата. Другу је остварило 15,75 одсто, трећу 8,01 одсто деце. У односу на 70.862 ученика колико је полагало, на локалном и окружном нивоу проценат поднетих жалби износи 0,26 одсто. Најчешћи приговори били су на рачун броја освојених бодова, међу њима било је и основаних – казао је Обрадовић.

Истакао је да према подацима министарства 3.977 ученика није распоређено у државне средње школе.

– Неки од њих уписали су приватне, поједини су због социјалних разлога одустали од наставка школовања а било је и деце која су се определила за средње школе у иностранству – појаснио је министар.

Најтраженије занимање је кувар у огледном одељењу Угоститељско-туристичке школе у Београду где је број ученика који су конкурисало на једно место изражен у процентима био 6,75. Према истом критеријуму највећа јагма била је за столицу међу будућим техничарима за безбедност саобраћаја у Политехничкој школи у Крагујевцу и међу медицинским сестрама-техничарима у новопазарског Медицинској школи.  

– После другог уписног круга остало је само 30 ученика који су изразили жеље али нису предали документа и нити уписали иједан образовни профил. За то имају шансу до 31. августа у школама где је остало места – напоменуо је Лазаревић.

Истакао је да капацитет у уметничким школама није довољно попуњен. Музичке су примиле 876 првака, а могле су да прихвате 1204. У балетским је од 84 могућа заузето 64 места. Најпопуњенији су смерови за надарене ученике који су се определили за уметничке занате из ликовних области где је остало само осам слободних места од 692 на располагању.

– Капацитети математичких и филолошких гимназија и одељења су углавном попуњени. У Математичкој гимназији у Београду уписано је више ученика него што је планирано зато што је последњих седам кандидата на ранг-листи имало идентичан број бодова па смо одлучили да сви буду примљени. У билингвална одељења, међутим, уписано је само 84 ученика а било је места за 120 њих – приметио је Лазаревић.

Много више жеља него понуђених места било је у школама које нуде образовне профиле из области здравства, економије и саобраћаја. У складу са интересовањем ђака било је таман довољно слободних столица за прваке у трговинским школама и гимназијама. Хемија, машинство, геодезија и грађевинарство су подручја рада у којима средњошколски капацитет није попуњен зато што је много већи од интересовања навршених основаца.

Миленија Симић-Миладиновић