Ukoliko Vlada Srbije uskoro usvoji izmene pozitivne liste lekova koji se izdaju o trošku osiguranja, a prihvatanjem predloga Republičkog zavoda zdravstveno osiguranje, na recept će ubuduće biti izdavano 250 oblika, doza i pakovanja lekova više nego do sada. Veliki broj medikamenata koji se izdaje na recept mogao bi da pojeftini zahvaljujući promenama kriterijuma na osnovu kojih se preparati stavljaju na pozitivnu listu.

Tako bi na listu A lekova koji se izdaju na recept moglo da bude dodato 88 medikamenata, na listu A1 lekova sa procentualnom participacijom 69, na listu B preparata koji se daju bolnicama 89, a na Ce listu, na kojoj se nalazi citostatici koji su neophodni obolelima od malignih bolesti, tri medikamenta. De lista lekova može da bude „bogatija” za sedam lekova.

Svetlana Vukajlović, direktorka RZZO, kaže da oni sa predlogom novih lista mogu da snize cene lekova, ali da je pitanje da li će doći do planirane uštede i toga da se izdaci za lekove smanje za 80 miliona dinara mesečno.

– Mogući novi propisi ništa bitno ne donose za pacijente, jer je reč o hemijski istim medikamentima. Ali, problem je što su prihodi na nivou 2008. godine, a troškovi stalno rastu. Podsticanjem konkurencije, doći će do ušteda. Imamo pritisak da se podignu cene drugih lekova i usaglase sa kursom dinara. Videćemo koliko ćemo uspeti da održimo te cene. Ako bi kurs i dalje rastao, rasle bi i cene lekova, pa bismo morali da preduzmemo neke mere. Da li bi one obuhvatale smanjenje pozitivne liste lečenja ili povećanje cene participacije, još ne znamo. Znamo da su to nepopularne mere, ali nešto će morati da se sprovede ako dođemo u nezavidnu situaciju – istakla je Vukajlovićeva za „Politiku”.

Izmenama propisa, sa liste A predviđeno je da se skine 39, sa A1 i B 17 lekova, koji bi bili uklonjeni sa liste uglavnom na zahtev proizvođača, zbog isteka registracije, a nekoliko preparata sa De liste trebalo bi da bude prebačeno na A listu i građani bi ih lakše dobijali.

Prema rečima mr Olivere Gordić, direktorke Apoteka „Beograd”, oni ne mogu da utiču ni na cene lekova, ni na izbor liste medikamenata Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje.

– Strepimo da može da dođe do toga da dobavljači povećaju cene lekova, a da RZZO smanjuje. Takva situacija može da dovede do nestašice lekova i to je ono što nas brine. Inače, mi dobijamo informacije od dobavljača i proizvođača šta će biti deficitarno. I jedino možemo da reagujemo tako što ćemo kupiti veću količinu tih medikamenata od sopstvenih sredstava da bismo skratili vreme deficita – istakla je Gordićeva.

U najvećoj domaćoj veledrogeriji „Velefarm” pozdravljaju sve mere državnih institucija koje su u funkciji unapređenja usluge za osiguranike, a posebno sve uštede koje su bazirane na realnim tržišnim principima i efektu konkurencije. U „Velefarmu” smatraju da to predstavlja obavezu i imperativ institucija kojima su država i osiguranici poverili ovaj zadatak.

Ukoliko dođe do umanjenja cena medikamenata, kardiovaskularni pacijenti koji u terapiji koriste „plaviks” za participaciju ubuduće bi izdvajali 350 umesto 1.200 dinara, a oni koji koriste antidepresiv „paroksetin” umesto 500 – 70 dinara. Oni kojima lekari preporučuju i korišćenje statina u terapiji mogu da odahnu, jer je i za tu grupu preparata predviđeno smanjenje izdataka pacijenata.

Danijela Davidov-Kesar

-------------------------------------------------------------------- 

Sve više falsifikovanih lekova

Svetsko tržište falsifikovanih lekova vredeće ove godine oko 75 milijardi dolara, pokazuju procene stručnjaka Svetske zdravstvene organizacije. Poređenja radi, 2002. godine sivo tržište medikamenata procenjeno je na oko 32 milijarde dolara, što znači da se godišnje uvećavalo između 13 i 15 odsto. Prema istim procenama, učešće sivog tržišta medikamenata iznosi u proseku jedan odsto u razvijenim, a u nerazvijenim i zemljama u razvoju deset odsto. U najlošijoj situaciji su delovi Afrike, Azije i Latinske Amerike. U tim regijama sveta učešće falsifikovanih lekova dostiže čak 30 odsto, rečeno je na jučerašnjoj Međunarodnoj konferenciji o falsifikovanju lekova, koja je u organizaciji agencije „Front” održana u hotelu „Jugoslavija”, u Beogradu.

Naše zdravstvene ustanove i institucije, međutim, nemaju precizne podatke o tome koliko na domaćem tržištu imamo plagijata medikamenata. Do sada su registrovana dva, tri falsifikata, a kako je istakla Tatjana Šipetić, direktorka Agencije za lekove i medicinska sredstva Srbije, promet lekova strogo se kontroliše.

– Ne možemo da preciziramo koliko kod nas ima falsifikovanih lekova. Pravo pitanje je da li ih imamo, a ne uspevamo da ih pronađemo – istakla je Šipetićeva.

I u susednoj Hrvatskoj situacija je slična.

– U redovnom lancu snabdevanja nismo uspeli da pronađemo falsifikovane lekove, što ne mora da znači da je stanje na tržištu lekova odlično, već da nam je možda nešto promaklo – objasnio je Siniša Tomić, direktor Agencije za lekove i medicinske proizvode Hrvatske.

Domeniko di Đorđo, menadžer za borbu protiv falsifikovanja Italijanske agencije za lekove, kaže da u Italiji 0,1 odsto tržišta medikamenata zauzimaju falsifikati.

– Taj podatak je veoma dobar, jer imamo odličan sistem kontrole i svakodnevno pratimo šta se dešava na tržištu – rekao je Di Đorđo.

S. D.