Нови патријарх Српске православне цркве највероватније ће бити изабран већ првог дана заседања Изборног сабора који почиње у петак, најављују поједини архијереји и извори блиски црквеним круговима. Иако је пре само неколико дана владика шабачки Лаврентије најавио да ће устоличење новог првојерарха највероватније бити на Светог Саву, 27. јануара, најновије тврдње потекле из црквених кругова кажу другачије. Како је медијима рекао владика нишки Иринеј, што су касније потврдили и неки други црквени кругови, у петак ће бити обављено гласање за тројицу кандидата за поглавара СПЦ, као и „апостолски жреб“, да би нови патријарх био устоличен у недељу, 24. јануара, у београдској Саборној цркви.

Сваком од тројице кандидата потребно је више од половине гласова сабраће архијереја (50 одсто плус један глас). То значи да њихово име на списку на којем ће се наћи више од 30 епископа који испуњавају формалне услове да се кандидују треба да заокруже 23 учесника Изборног сабора, уколико учествују сва четворица архијереја Охридске архиепископије.

Велико је питање колико ће кругова гласања морати да се понови док се не добију имена тројице кандидата које би на месту поглавара СПЦ желело да види више од половине архијереја. То је и навело поједине изворе блиске црквеним круговима да претпоставе да ће избор новог патријарха трајати дуже од једног дана, као и да ће неке владике можда чак и опструисати рад Сабора, напуштањем заседања.

Недоумице око тога да ли ће на Изборном сабору право гласа имати сва четворица епископа Охридске архиепископије или само архиепископ охридски и митрополит скопски Јован разрешило је, чини се, саопштење које је стигло из Светог архијерејског синода. У име „црквене владе“ јавности га је, „по овлашћењу“, доставио владика бачки Иринеј и у њему објаснио да се Сабор својом одлуком из новембра 2008. године недвосмислено изјаснио по том питању. „Архијереји Охридске архиепископије, попут свих осталих, учествују у избору патријарха српског“, наводи се у тексту, уз истицање да о овом питању, дакле, неће, како је најављивано у медијима, бити расправљано на самом Сабору. Други члан „црквене владе“, владика нишки Иринеј, неколико дана пре него што се огласио портпарол Синода, владика бачки, изјавио је, између осталог, да питање хоће ли за кандидате за патријарха гласати само архиепископ или сва четворица епископа Охридске архиепископије тек треба да се размотри. Епископ нишки је навео да ће о томе расправљати Синод, на седници заказаној за сутра, дан уочи Сабора, као и да ће га можда препустити на разматрање Изборном сабору. Тројица епископа Охридске архиепископије, такође, испуњавају формалне услове потребне да би се кандидовали за патријарха: архиепископ Јован, епископ полошко-кумановски Јоаким и владика брегалнички Марко. Нико, међутим, са сигурношћу не може рећи да ли ће се њихова имена наћи на списку владика који испуњавају услове да се кандидују за првојерарха. Листу тих архијереја, иначе, саставиће Изборни сабор на почетку заседања.   

„Апостолски жреб“ као начин бирања првојерарха уведен је 1967. године, за време патријарха Германа, а на предлог тадашњег владике далматинског Стефана, касније епископа жичког и једног од тројице кандидата на Сабору на којем је први пут „апостолским жребом“ изабран поглавар СПЦ – патријарх Павле. Патријарси су до тада бирани на црквено-народним саборима, а архијереји, желећи да ограниче спољне утицаје и „притиске са стране“ и очувају аутономност приликом избора поглавара Цркве, одлучили су се за „апостолски жреб“.

Тринаест архијереја СПЦ, међу којима су били и епископ бањалучки Јефрем, владика бачки Иринеј, епископ зворничко-тузлански Василије, владика врањски Пахомије, браничевски Игњатије, поднело је септембра 1999. године Сабору СПЦ иницијативу да се промене норме Устава које се тичу начина избора патријарха. Предложено је тада да се патријарх бира тајним гласањем у највише три круга гласања, као и да се, уколико у прва два круга гласања не буде апсолутне већине, приступи избору кандидата релативном већином. То значи да би у трећем кругу гласања био изабран кандидат који има највише гласова, а не онај чије је име заокружила натполовична већина архијереја (односно, најмање 50 одсто плус један). Мајски Сабор је 2000. године прихватио овај предлог и изменио Устав СПЦ у том делу, али је ова саборска одлука стављена ван снаге на заседању највишег црквеног тела пет година касније. Тада је одлучено да се примењују чланови Устава из 1967. године и да се избор првојерарха врши жребом између тројице кандидата од којих је за свакога гласало више од половине архијереја. Та одлука и даље је важећа, подсећају у црквеним круговима.