Društvo
Utočište za maltretirane muževe
Sigurna muška kuća u blizini Ćuprije, koju je otvorila NVO „Muška sigurnost”, udomila je prvu dvojicu stanara, a prema rečima osnivača, svakodnevno ih pozivaju muževi koji bi da tu potraže spas od bračnog nasilja kojem su izloženi
Ćuprija – Sigurna muška kuća, koju je otvorila nevladina organizacija „Muška sigurnost“ u blizini sela Supska kod Ćuprije, udomila je prvu dvojicu stanara.
– Ovde je jedan penzioner iz Ćuprije, koga tuku i žena i sin, a nekoliko dana je boravio i jedan farmaceut. I ja sam od početka stanar sigurne kuće, jer ona nije namenjena samo onima koji nemaju gde, već i onima koji žele da nađu psihičko utočište i mir. Muškarcima je mnogo lakše da podnesu bračne probleme kada su zajedno – kaže nam Dušan Trifunović, osnivač NVO „Muška sigurnost“, dodajući da ga je zvalo na stotine pripadnika „jačeg pola”, koje žene maltretiraju na različite načine. Prema Trifunovićevim rečima, ti muškarci su izgubili veru u sudske i državne institucije, jer su one uvek na strani žena. Inače, i sam osnivač „Muške sigurnosti“ je procesuiran zbog nasilja u porodici, a sud mu je odredio zabranu prilaska supruzi na manje od 50 metara.
– Tražićemo od Ministarstva za ljudska i manjinska prava i Ministarstva za rad i socijalnu politiku da dobijemo ista novčana sredstva i prava koja su predviđena za zaštitu zlostavljanih žena. Ako nam to ne uspe, potražićemo pomoć od međunarodnih organizacija za zaštitu ljudskih prava – ističe Trifunović.
Savo Đedović (70), oficir u penziji iz Beograda, nakon 40 godina zajedničkog života, obratio se za pomoć Trifunovićevoj NVO, jer, kako kaže, sigurnu kuću vidi kao jedino utočište.
– Konju, magarče, hohštapleru, ološu, dembelu, imbecilu, samo su neke od uvreda koje mi upućuje supruga, a ne libi se ni da me udari, ne birajući čime. Lepo smo se bili razveli i ne znam zašto sam pristao da se ponovo venčamo – vajka nam se Đedović.
Direktorka Centra za socijalni rad u Jagodini Biserka Jakovljević, na osnovu iskustva ustanove na čijem je čelu, kao i svih onih sa kojima sarađuju, smatra da su slučajevi bračnog zlostavljanja muškaraca vrlo retki i da bi za zbrinjavanje svih ugroženih muževa bila dovoljna samo jedna sigurna kuća u čitavoj Srbiji.
– Za poslednjih pet godina, evidentirali smo samo pet slučajeva u kojima su muškarci bili žrtve. Zanimljivo je da je samo jedan muškarac prijavio da ga supruga zlostavlja, dok su ostale slučajeve prijavile komšije ili rodbina – ističe za naš list Biserka Jakovljević.
Kao najdrastičniji primer nasilja ona navodi jednog ovdašnjeg osamdesetogodišnjaka, koga je supruga fizički zlostavljala, zbog čega je često bio u modricama. Međutim, kada su komšije to prijavile, a socijalni radnici ga posetili, on nije priznao da ga tuče supruga, već je rekao da je pao.
– Mnogo je ozbiljniji problem, o kome se premalo govori, to što žene bivšim supruzima zabranjuju da viđaju decu, iako postoji sudska presuda, kojom je to regulisano. I to je neki vid nasilja nad decom i bivšim suprugom. U takvim slučajevima, muškarci su nemoćni da sami reše problem, i sve se svede na to da sud takvim ženama izrekne novčanu kaznu – objašnjava direktorka jagodinskog Centra za socijalni rad.
Jedan od članova NVO „Muška sigurnost“, Dragan Šajković iz Beograda, kaže za naš list da je sa suprugom, od koje se razveo pre pet godina, upravo imao problem o kome je govorila i direktorka Jakovljević:
– Bivša supruga me je prijavila da nisam vratio decu na vreme, iako sam imao uredno sudsko rešenje da ona budu kod mene 30 dana. Onda sam policajcima morao da pokazujem taj dokument, svoje lične isprave, a moja baka, koja ima 84 godine, doživela je ozbiljan stres zbog toga što nam je policija dolazila na vrata – kaže Šajković, pominjući i da poznaje mnogo muškaraca koji prolaze kroz svojevrsni „maltretman“ prilikom razvoda, jer mnoge žene svoj pristanak na sporazumni raskid braka uslovljavaju nerealno velikim materijalnim zahtevima.
– I moj slučaj je takav. Za sporazumni raskid braka supruga je tražila da joj prepišem kuću, koju sam nasledio od bake, firmu, 20.000 evra, novi „pežo“ i da ne nabrajam ostale sitnije stvari. Pošto nisam pristao, podnela je tužbu zbog navodnog nasilja u porodici. Dovoljno je da se zaplače i da su svi na njenoj strani. Treba li i ja da počnem da plačem – pita se Šajković.
Zorica Gligorijević
----------------------------------------------------------------------------
Kakvi su to muškarci
Dragan Marković Palma, gradonačelnik Jagodine, na čijoj teritoriji postoji sigurna ženska kuća, smatra da takva institucija nije potrebna žiteljima tog grada.
– Niko mi se nikada nije obratio s tim problemom, pa pošto u Jagodini nema slučajeva da žene zlostavljaju muškarce, nema ni potrebe za njihovim zbrinjavanjem. Uostalom, kakav je to muškarac koga maltretira žena – pita se Marković.
Poslednji komentari
U pravu ste gospodjo Miljo. Kuca treba da odise mirom, raspolozenjem, normalnim razgovorom i dogovorom u miru i harmoniji, medju svojim clanovima. Lepo je pricati kad god se stigne, kada je po mogucstvu porodica na okupu, nedeljni rucak, najcesce.
Ja sam tako odgajan, u takvoj staroj gradskoj porodici. Gledala me je baka, dok su moji bili na poslu, i na takavo ponasanje sam navikao. Ali sklapanjem braka, pocetak „cabra“ je bio med, ali kada se malo kasnije on istrosio,.... postajalo je sve gore i gore. Nervoze su se smirivale koliko su mogle, ali uvek se pronalazila neka nova tema, za nezadovoljstvo.
Ali, nekada je to jako tesko uciniti, a vec pomenuti ruckovi prolaze u “divnoj atmosferi”, uz razne “prijatne izraze“, jedes kao svinja, smokces kao svinja, ko bi vas nahranio, dosta mi vas je, budale, kreteni, retardirani idioti.
E tako su meni i mojoj deci prolazili zajednicki ruckovi, umesto uzivati u hrani i domu svome, nekome je takav rucak i preseo.
Po nasoj zgradi se pricalo, ona luda zena, samo se dere na muza i decu. Komsinica … “ja bih svoju decu postala kod njih da se igraju, ali ona se dere, stalna je vika iz njihovog stana”. Pricalo se po komsiluku i okolnim radnjama. Tako je to doprlo i do mene, kada me je komsinica iz susedne zgrade upitala: “ko je ta luda zena u tvojoj zgradi na 4 spratu, koja urla”. Naravno, uz “ zemljo otvori se” odgovorio sam “ neznam”. Posebno sam bio nesretan, sto sam ja tu decu takoreci odhranio, ljuljao kao male, hranio, kupao i povijao….. A gospodja se setala do posla, po vaznim poslovnim sastancima, visednevnim seminarima…. dolazeci nekada i posle ponoci kuci.
Nikada je po tom pitanju nisam pitao “gde si”, jer bi to bio jos jedan vise razlog za galamu. Bolje je nakada cutati.
Ovde govorim samo o kuci i porodici, da ne govorim o situacijama na ulici, usput u kolima, parku, skoli, i ostalim ustanovama.
Odlucio sam da se razidjemo, mozda je tako bolje za oboje, a posebno za decu koja su jos mala, 8 i 6 god,
.nastavak ....
.....
a koja su prisustvovala raznim njenim ekcesima.
Podneo sam tuzbu za razvod. Tu je bilo skoro dve godine razne vratolomije svakojake vrste, milicija u kuci, lazne optuzbe da sam je tukao, prebijao....itd. Naravno, sa LAZNIM lekarskim uverenjima, koje je tesko dokazivati.
Nazalost, daca su gledala, kao me udara, cepa mi kosulju, pljuje pljuvackom, ujeda zubima. Ali je na sudu sve to pricala i obrtala u njenu korist da ja to njoj radio, a ne ona meni. Naravno, sudije su joj poverovale.
Centar za socijalni rad je dao svoje misljnje da deca pripadaju meni tj. ocu, cak u dva misljnja, sto Gospodnji nije odgovaralo. Trazila je novi Centar, Institute, ali potegnute sve moguce veze i vezice.
Veza u VRHUSKI NASEG SUDSTVA je na kraju ipak bila odlucujuca za odluku suda, da deca pripadnu njoj kao jedinom staraocu, a ja sam samo dobio pravo vidjanja dece svaki drugi vikend i dva dana u nedelji po dva sata, koje mi ona takodje osporava i preti meni i deci, da me nikada nece videti, uz stalna opanjakavnja i omalovazavanja i dan danas " jer evo kakav vam je otac, svinja, budala, retardirani kreten, kucka ga rodila"....itd.
Naravno, za svaku intervenciju radi promene stava o deci, sam cuo i uverio se. Znate, mali je grad, cuje se.
Centar za socijalni rad, i pored veoma velikih pritisaka drzavnih institucija i pojedinaca, nije popustio u svome misljenju, ostao je dosledan, i veliko im HVALA na tome, uverili su se u mnogo sto sta o njoj cak i na sopstevnoj kozi.
A sada pricajmo o korumpiranosti naseg sudstva, slusajmo naseg predsednika koji govori o tome da trebamo da iskorenimo……….da li su to opet predizborni govori, ili……?
Pozdrav gosp Trifunovicu
Po dobijanju presude o poveravaju dece. Odmah je ispisala starije i mladje dete iz osnovne skole, a uz to starije iz druge godine muzicke skole (u koju sam ga upisao po njegovoj zelji, i kupio instrument, a pored zabranjivanja majke) i sa vaterpola, a mladje sa poceka muzicke skole. Odjavila ih iz SUP-a sa adrese i odselila u Beograd. Sto dalje od oca i svog grada gde su se rodili.
Sada, starije moje dete kada dodje iz skole, sedi samo kod kuce u iznajljenoim stanu, a mladji je u dnevnom boravku do uvece.
U muzicku skolu i vaterpolo, vise ne idu.
Kada su deca kod mene, taj svaki drugi vikend u mesecu(jer je preko nedelje nemoguce dovoditi ih kuci, u drugi grad), besomucno na pola sata zvoni telefonom, “da pita kako su i sta radimo”, uz neizbeznu naredbu sta da rade dok su kod mene, ili da opet drekom i vikom nas uznemirava u spokojnoj atmosferi kratkog vikenda.
Tako da i nadalje nemam mira, iako sam se razveo. Ali nije to sto ja nemam mir i spokojstvo, vec ni deca, kod kojih sam primetio drasticne promene od kada su sa njom. Najverovatnije je to njena namera da nastavlja sa maltretiranjem. A ako joj slicajno ista kazem, odmah zove miliciju uz reci „Upomoc, bivsi muz me maltretira, upomoc pomozite „.