Друштво
Уточиште за малтретиране мужеве
Сигурна мушка кућа у близини Ћуприје, коју је отворила НВО „Мушка сигурност”, удомила је прву двојицу станара, а према речима оснивача, свакодневно их позивају мужеви који би да ту потраже спас од брачног насиља којем су изложени
Ћуприја – Сигурна мушка кућа, коју је отворила невладина организација „Мушка сигурност“ у близини села Супска код Ћуприје, удомила је прву двојицу станара.
– Овде је један пензионер из Ћуприје, кога туку и жена и син, а неколико дана је боравио и један фармацеут. И ја сам од почетка станар сигурне куће, јер она није намењена само онима који немају где, већ и онима који желе да нађу психичко уточиште и мир. Мушкарцима је много лакше да поднесу брачне проблеме када су заједно – каже нам Душан Трифуновић, оснивач НВО „Мушка сигурност“, додајући да га је звало на стотине припадника „јачег пола”, које жене малтретирају на различите начине. Према Трифуновићевим речима, ти мушкарци су изгубили веру у судске и државне институције, јер су оне увек на страни жена. Иначе, и сам оснивач „Мушке сигурности“ је процесуиран због насиља у породици, а суд му је одредио забрану приласка супрузи на мање од 50 метара.
– Тражићемо од Министарства за људска и мањинска права и Министарства за рад и социјалну политику да добијемо иста новчана средства и права која су предвиђена за заштиту злостављаних жена. Ако нам то не успе, потражићемо помоћ од међународних организација за заштиту људских права – истиче Трифуновић.
Саво Ђедовић (70), официр у пензији из Београда, након 40 година заједничког живота, обратио се за помоћ Трифуновићевој НВО, јер, како каже, сигурну кућу види као једино уточиште.
– Коњу, магарче, хохштаплеру, олошу, дембелу, имбецилу, само су неке од увреда које ми упућује супруга, а не либи се ни да ме удари, не бирајући чиме. Лепо смо се били развели и не знам зашто сам пристао да се поново венчамо – вајка нам се Ђедовић.
Директорка Центра за социјални рад у Јагодини Бисерка Јаковљевић, на основу искуства установе на чијем је челу, као и свих оних са којима сарађују, сматра да су случајеви брачног злостављања мушкараца врло ретки и да би за збрињавање свих угрожених мужева била довољна само једна сигурна кућа у читавој Србији.
– За последњих пет година, евидентирали смо само пет случајева у којима су мушкарци били жртве. Занимљиво је да је само један мушкарац пријавио да га супруга злоставља, док су остале случајеве пријавиле комшије или родбина – истиче за наш лист Бисерка Јаковљевић.
Као најдрастичнији пример насиља она наводи једног овдашњег осамдесетогодишњака, кога је супруга физички злостављала, због чега је често био у модрицама. Међутим, када су комшије то пријавиле, а социјални радници га посетили, он није признао да га туче супруга, већ је рекао да је пао.
– Много је озбиљнији проблем, о коме се премало говори, то што жене бившим супрузима забрањују да виђају децу, иако постоји судска пресуда, којом је то регулисано. И то је неки вид насиља над децом и бившим супругом. У таквим случајевима, мушкарци су немоћни да сами реше проблем, и све се сведе на то да суд таквим женама изрекне новчану казну – објашњава директорка јагодинског Центра за социјални рад.
Један од чланова НВО „Мушка сигурност“, Драган Шајковић из Београда, каже за наш лист да је са супругом, од које се развео пре пет година, управо имао проблем о коме је говорила и директорка Јаковљевић:
– Бивша супруга ме је пријавила да нисам вратио децу на време, иако сам имао уредно судско решење да она буду код мене 30 дана. Онда сам полицајцима морао да показујем тај документ, своје личне исправе, а моја бака, која има 84 године, доживела је озбиљан стрес због тога што нам је полиција долазила на врата – каже Шајковић, помињући и да познаје много мушкараца који пролазе кроз својеврсни „малтретман“ приликом развода, јер многе жене свој пристанак на споразумни раскид брака условљавају нереално великим материјалним захтевима.
– И мој случај је такав. За споразумни раскид брака супруга је тражила да јој препишем кућу, коју сам наследио од баке, фирму, 20.000 евра, нови „пежо“ и да не набрајам остале ситније ствари. Пошто нисам пристао, поднела је тужбу због наводног насиља у породици. Довољно је да се заплаче и да су сви на њеној страни. Треба ли и ја да почнем да плачем – пита се Шајковић.
Зорица Глигоријевић
----------------------------------------------------------------------------
Какви су то мушкарци
Драган Марковић Палма, градоначелник Јагодине, на чијој територији постоји сигурна женска кућа, сматра да таква институција није потребна житељима тог града.
– Нико ми се никада није обратио с тим проблемом, па пошто у Јагодини нема случајева да жене злостављају мушкарце, нема ни потребе за њиховим збрињавањем. Уосталом, какав је то мушкарац кога малтретира жена – пита се Марковић.
Последњи коментари
U pravu ste gospodjo Miljo. Kuca treba da odise mirom, raspolozenjem, normalnim razgovorom i dogovorom u miru i harmoniji, medju svojim clanovima. Lepo je pricati kad god se stigne, kada je po mogucstvu porodica na okupu, nedeljni rucak, najcesce.
Ja sam tako odgajan, u takvoj staroj gradskoj porodici. Gledala me je baka, dok su moji bili na poslu, i na takavo ponasanje sam navikao. Ali sklapanjem braka, pocetak „cabra“ je bio med, ali kada se malo kasnije on istrosio,.... postajalo je sve gore i gore. Nervoze su se smirivale koliko su mogle, ali uvek se pronalazila neka nova tema, za nezadovoljstvo.
Ali, nekada je to jako tesko uciniti, a vec pomenuti ruckovi prolaze u “divnoj atmosferi”, uz razne “prijatne izraze“, jedes kao svinja, smokces kao svinja, ko bi vas nahranio, dosta mi vas je, budale, kreteni, retardirani idioti.
E tako su meni i mojoj deci prolazili zajednicki ruckovi, umesto uzivati u hrani i domu svome, nekome je takav rucak i preseo.
Po nasoj zgradi se pricalo, ona luda zena, samo se dere na muza i decu. Komsinica … “ja bih svoju decu postala kod njih da se igraju, ali ona se dere, stalna je vika iz njihovog stana”. Pricalo se po komsiluku i okolnim radnjama. Tako je to doprlo i do mene, kada me je komsinica iz susedne zgrade upitala: “ko je ta luda zena u tvojoj zgradi na 4 spratu, koja urla”. Naravno, uz “ zemljo otvori se” odgovorio sam “ neznam”. Posebno sam bio nesretan, sto sam ja tu decu takoreci odhranio, ljuljao kao male, hranio, kupao i povijao….. A gospodja se setala do posla, po vaznim poslovnim sastancima, visednevnim seminarima…. dolazeci nekada i posle ponoci kuci.
Nikada je po tom pitanju nisam pitao “gde si”, jer bi to bio jos jedan vise razlog za galamu. Bolje je nakada cutati.
Ovde govorim samo o kuci i porodici, da ne govorim o situacijama na ulici, usput u kolima, parku, skoli, i ostalim ustanovama.
Odlucio sam da se razidjemo, mozda je tako bolje za oboje, a posebno za decu koja su jos mala, 8 i 6 god,
.nastavak ....
.....
a koja su prisustvovala raznim njenim ekcesima.
Podneo sam tuzbu za razvod. Tu je bilo skoro dve godine razne vratolomije svakojake vrste, milicija u kuci, lazne optuzbe da sam je tukao, prebijao....itd. Naravno, sa LAZNIM lekarskim uverenjima, koje je tesko dokazivati.
Nazalost, daca su gledala, kao me udara, cepa mi kosulju, pljuje pljuvackom, ujeda zubima. Ali je na sudu sve to pricala i obrtala u njenu korist da ja to njoj radio, a ne ona meni. Naravno, sudije su joj poverovale.
Centar za socijalni rad je dao svoje misljnje da deca pripadaju meni tj. ocu, cak u dva misljnja, sto Gospodnji nije odgovaralo. Trazila je novi Centar, Institute, ali potegnute sve moguce veze i vezice.
Veza u VRHUSKI NASEG SUDSTVA je na kraju ipak bila odlucujuca za odluku suda, da deca pripadnu njoj kao jedinom staraocu, a ja sam samo dobio pravo vidjanja dece svaki drugi vikend i dva dana u nedelji po dva sata, koje mi ona takodje osporava i preti meni i deci, da me nikada nece videti, uz stalna opanjakavnja i omalovazavanja i dan danas " jer evo kakav vam je otac, svinja, budala, retardirani kreten, kucka ga rodila"....itd.
Naravno, za svaku intervenciju radi promene stava o deci, sam cuo i uverio se. Znate, mali je grad, cuje se.
Centar za socijalni rad, i pored veoma velikih pritisaka drzavnih institucija i pojedinaca, nije popustio u svome misljenju, ostao je dosledan, i veliko im HVALA na tome, uverili su se u mnogo sto sta o njoj cak i na sopstevnoj kozi.
A sada pricajmo o korumpiranosti naseg sudstva, slusajmo naseg predsednika koji govori o tome da trebamo da iskorenimo……….da li su to opet predizborni govori, ili……?
Pozdrav gosp Trifunovicu
Po dobijanju presude o poveravaju dece. Odmah je ispisala starije i mladje dete iz osnovne skole, a uz to starije iz druge godine muzicke skole (u koju sam ga upisao po njegovoj zelji, i kupio instrument, a pored zabranjivanja majke) i sa vaterpola, a mladje sa poceka muzicke skole. Odjavila ih iz SUP-a sa adrese i odselila u Beograd. Sto dalje od oca i svog grada gde su se rodili.
Sada, starije moje dete kada dodje iz skole, sedi samo kod kuce u iznajljenoim stanu, a mladji je u dnevnom boravku do uvece.
U muzicku skolu i vaterpolo, vise ne idu.
Kada su deca kod mene, taj svaki drugi vikend u mesecu(jer je preko nedelje nemoguce dovoditi ih kuci, u drugi grad), besomucno na pola sata zvoni telefonom, “da pita kako su i sta radimo”, uz neizbeznu naredbu sta da rade dok su kod mene, ili da opet drekom i vikom nas uznemirava u spokojnoj atmosferi kratkog vikenda.
Tako da i nadalje nemam mira, iako sam se razveo. Ali nije to sto ja nemam mir i spokojstvo, vec ni deca, kod kojih sam primetio drasticne promene od kada su sa njom. Najverovatnije je to njena namera da nastavlja sa maltretiranjem. A ako joj slicajno ista kazem, odmah zove miliciju uz reci „Upomoc, bivsi muz me maltretira, upomoc pomozite „.