U Ginekološko-akušerskoj klinici „Narodni front” samo prošlog meseca svaki od 24 lekara, ginekologa i anesteziologa, radeći dopunski uz osnovnu platu zaradio je više od 50.000 dinara. Bilo je onih koji su „prebacili” i 100.000 dinara, a jedan od ginekologa došao je do skoro magične cifre od 250.000 dinara.

Ovo je jedna strana priče o dopunskom radu u državnim zdravstvenim ustanovama, koja je praktično zaživela od juna prošle godine, kada su u zdravstvo uvedene fiskalne kase. Negde pacijente koji su se odlučili da lekare posete u popodnevnim satima i plate pregled broje na prste jedne ruke, ali u pojedinim klinikama lekari su više nego zadovoljni.

Po podacima koje je „Politika” dobila od dr Ivane Mišić, pomoćnice ministra zdravlja, do kraja prošle godine dozvolu da pacijente prima u „večernjim klinikama”, odnosno da se bave dopunskim radom podnelo je 126, a odobrenje je dobilo 120 ustanova uključujući i klinike Kliničkog centra Srbije. Samo od 1. juna do 30.septembra 2009. na ovaj način klinike su preko fiskalnih kasa ostvarile prihod od 2,6 milijardi dinara.

Nisu svi lekari,međutim,želeli da dopunski rad obavljaju u državnim zdravstvenim ustanovama, već je, po podacima Ivane Mišić, 130 zdravstvenih radnika svoje radno vreme podelilo kod dva poslodavca. Sada 80 odsto radnog vremena koriste u državnoj zdravstvenoj ustanovi, a 20 odsto kod poslodavca u privatnom sektoru.

Direktor Ginekološko-akušerske klinike „Narodni front” profesor dr Dušan Stanojević kaže da je dopunski rad potpuno zaživeo u ovoj klinici, ali da on kao rukovodilac nije zadovoljan što se predavači na medicinskom fakultetu, znači najpoznatiji ginekolozi, nisu uključili u dopunski rad.

Direktor klinike dobija i svakog meseca izveštaj koliko su zaradili ukupno kao ustanova, ali i koliko je zaradio svaki lekar. Anesteziolog je dobio 114.000 dinara, drugi 148.000, nekoliko njih po 84.000, 85.000 dinara…

Operacije stranih građana, bilo da oni dolaze iz Amerike bilo iz Crne Gore, ovde se u dopunskom radu naplaćuju 2.000 evra, ali jedna trećina ovog iznosa odlazi na utrošeni materijal, 20 odsto klinici, a polovinu te sume dele operater, instrumentarke, sestre…

U Institutu za reumatologiju, ustanovi koja je prva podnela i dobila odobrenje Ministarstva zdravlja da se bavi dopunskim radom, po rečima dr Gorana Radunovića, pomoćnika direktora, sada se na ovaj način obavlja dva do tri odsto od ukupnog broja pregleda. Reč je o bolesnicima koji traže vanstandardnu uslugu, koji plate da ne čekaju na terapije nekoliko nedelja, ili koji dolaze iz Crne Gore i BiH. Plate lekara koji su se uključili u dopunski rad su od 10 do 30 odsto veće, naravno, zavisno od toga koliko rade, ali zanimljivo je da su se u ovoj ustanovi uključili u rad i nastavnici sa medicinskog fakulteta. Radunović ocenjuje dopunski rad kao pozitivan pomak, jer nema više prebacivanja pacijenata iz državne u privatnu praksu, a i lekari su zaštićeniji, jer im se plaća socijalno i ostali doprinosi.

Dopunskim radom vrlo su zadovoljni i u beogradskom Domu zdravlja „Stari grad”: direktor ove ustanove dr Ljubiša Perišić kaže kako se 24 lekara, ali i četrdesetak sestara, fizioterapeuta prijavilo i u popodnevnim časovima pregleda i leči one koji žele dijagnostiku u jednom danu, preglede bez čekanja.

– Sve se plaća preko fiskalnog računa, a cene smo prilagodili tržištu i platežnoj moći naših pacijenata – da bude jeftinije nego kod privatnika, a da se zna da će biti urađeno kvalitetno, uz korišćenje dobre opreme. Zarade za našu ustanovu su, naravno, daleko od milionskih, ali zadovoljni su i pacijenti i naši lekari, koji na ovaj način sebi obezbeđuju od 10 do 15 odsto veću platu. Pregled na ultrazvuku, na primer košta 2.300 dinara – objašnjava dr Perišić.

U beogradskom Domu zdravlja „Voždovac”, međutim, slika je drugačija i, po rečima direktorke dr Dragane Nalić, dopunski rad tek se zahuktava.

– Interesovanje naših pacijenata je za sada dosta skromno uprkos popularnim cenama, jer ovo je ipak siromašnija opština od centralnih beogradskih opština. Mali broj građana je koristio usluge laboratorije u dopunskom radu, dakle, bez čekanja, a do sada smo imali samo jedan ginekološki pregled i jedan imamo zakazan – navodi doktorka Nalić.

Naša sagovornica podseća da je jedan od uslova u proceduri za dobijanje mogućnosti da se bave dopunskim radom da se izvrši prvo, redovni plan rada.

Olivera Popović

-----------------------------------------------------------

Prisustvo oca na porođaju – 5.000 dinara

Po rečima direktora Ginekološko-akušerske klinike „Narodni front”, dr Dušana Stanojevića, svakog dana od 15 do 20 časova u ovoj klinici je puno pacijenata, jer cene su više nego pristupačne, a bez čekanja, bez uputa, maltene sa ulice stiže se do dobrih lekara i odlične opreme. Pregled specijaliste naplaćuje se 3.000 dinara, a od toga lekaru ostaje „čista” zarada od 1.000 dinara. Prekid trudnoće je 8.500 dinara, a lekar koji radi kiretažu dobije 1.500 dinara. Ovde je zanimljivo kako je tržište uticalo na cene, pa je prisustvo oca na porođaju sa početnih 17.500 spušteno na 5.000 dinara, dok se epiduralna anestezija „drži” na 12.000 dinara.